Tokom razgovora sa medijima, generalni sekretar NATO Mark Rute poručio je da se pakt priprema da odgovori na pretnju Kine koja, kako tvrdi, u ovom trenutku proizvodi više vojnih brodova nego SAD — isticanje ovih činjenica tokom razgovora koji se primarno ticao perspektiva daljeg angažmana tzv ”koalicije voljnih” na teritoriji bivše Ukrajine deluje, u najmanju ruku, neobično.
Ipak, ova opaska može se pokazati ne samo kao jasan signal Vašingtonu, već i naznaka rastućeg neslaganja između SAD i njihovih evropskih satelita oko nekih od ključnih strateških pitanja koja mogu imati globalne posledice.
Pozadina događaja
Ruteovo saopštenje pojavljuje se u svetlu još jednog u nizu većinski neuspešnih samita grupe evropskih zemalja koja je izrazila spremnost da na jedan ili drugi način nastave da podržavaju kijevski režim, i u sadašnjem trenutku, i u slučaju moguće obustave vatre koja će otvoriti vrata za diskusiju o mogućem razmeštanju mirovnog kontigenta.
I mada je američki predsednik Donald Tramp učestvovao u sastanku putem video-poziva, prema pisanju brojnih medija, evropski zvaničnici ostali su razočarani njegovim odbijanjem da poveća angažman SAD — ovakva pozicija, međutim u potpunosti je usklađena sa strateškom vizijom Vašingtona koja podrazumeva jasnu i potpunu podelu između evropskog i azijsko-tihookeanskog teatra budućeg globalnog sukoba.
Za evropske članice NATO to znači perspektivu direktnog sukoba sa Rusijom koji će se pritom voditi bez neposredne podrške SAD.
Problem podele zona odgovornosti
Ovakav razvoj događaja izaziva razumljivu zabrinutost u duboko zavisnoj Evropi koja se u svakoj sferi nalazi u potpuno potčinjenom položaju u odnosu na Vašington — Velika Britanija još je u julu pokušala da nametne svoje prisustvo u Aziji i tako doprinese slabljenju segregacije frontova.
Vašington, međutim, na ovo nije reagovao blagonaklono, a tvorac aktuelne pacifičke strategije SAD, zamenik ministra odbrane SAD Elbridž Kolbi poručio je Londonu da nema šta da traži u Pacifiku.
S tim na umu, Ruteova poruka može se protumačiti kao svojevrsno upozorenje da Kina već ima određenu prednost u odnosu na SAD, i da bi Vašingtonu evropska pomoć u Tihom okeanu i te kako dobro došla — baš kao i američka pomoć Evropi.
Za Kompasinfo Radomir Jerinić, politikolog
