Reza Pahlavi već godinama boravi u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što je Islamska revolucija svrgnula njegovog oca.
Mišljenja o prinčevom povratku u Iranu i svetu podeljena su, a mnogi se pitaju da li bi Iran ponovo trebalo da se vrati monarhiji.
„Javid šah (Živeo kralj)! Reza Šah, Bog blagoslovio tvoju dušu!“, uzvikivali su demonstranti ovih dana na protestima u Iranu.
Povici su bili posvećeni Rezi Pahlaviju, najstarijem sinu šaha Mohameda Reze Pahlavija, čiju je vladavinu nakon punih 40 godina srušila Iranska revolucija 1979. godine.
U trenutku revolucije princ Reza Pahlavi imao je 16 godina i bio je prvi naslednik hiljadugodišnjeg carstva, poznatog, između ostalog, po ogromnim naftnim bogatstvima.
Umesto na prestolu, danas 65-godišnji Reza završio je u izgnanstvu, a aktuelni protesti mogli bi za njega označiti kraj egzila i potencijalni povratak u Iran.
„Ovo je poslednja bitka. Pahlavi će se vratiti!“, moglo se čuti na protestima širom zemlje, koji su izbili u četvrtak uveče nakon što je prognani prestolonaslednik pozvao svoje sunarodnike da izađu na ulice.
Ti protesti predstavljali su kulminaciju višednevnih demonstracija koje su započele na Velikom bazaru u Teheranu zbog ekonomskih problema, ali su brzo poprimile snažan antirežimski karakter. Pahlavi, koji živi u SAD-u, nametnuo se kao svojevrsni vođa protesta.
U ovom trenutku brojni analitičari raspravljaju o tome šta je navelo deo iranskog društva da ponovo pokaže simpatije prema kraljevskoj porodici i prognanom princu. Podrška monarhiji u Iranu dugo je bila tabu tema i krivično delo.
Postavlja se pitanje da li povici koji prizivaju povratak Reze Pahlavija predstavljaju stvarnu želju naroda za obnovom monarhije ili su pre svega izraz dubokog nezadovoljstva represivnim teokratskim režimom.
Reza Pahlavi je nesumnjivo povećao svoj uticaj i postao jedno od najprepoznatljivijih lica iranske opozicije.
Međutim, on istovremeno izaziva podele i ne uspeva da ujedini sve opozicione struje, smatra Araš Azizi, akademik i autor knjige „Šta Iranci žele“.
Princ Reza Pahlavi rođen je u Teheranu, a njegova majka Farah bila je treća supruga šaha Mohameda Reze Pahlavija.
Njegov ded, Reza Šah Pahlavi, smatra se osnivačem dinastije. Na vlast je došao 1925. godine nakon državnog udara protiv kralja Ahmada Šaha Kadžara, u periodu kada je Iran bio izložen snažnim spoljnim pritiscima velikih sila.
Reza Šah i njegov sin Mohamed Reza Pahlavi vladali su autoritarno.
Iako su sprovodili reforme usmerene na modernizaciju društva i ekonomije, država je bila obeležena strahovladom.
Tokom vladavine Mohameda Reze Pahlavija simbol represije bila je tajna policija SAVAK, poznata po hapšenjima i mučenju političkih protivnika.
Sedamdesetih godina prošlog veka nezadovoljstvo je raslo, a protestima su se priključivali i levičari i islamisti. Šah je 1979. pobegao iz zemlje, a referendum koji je usledio doveo je do uspostavljanja Islamske Republike na čelu s ajatolahom Homeinijem.
Umesto slobode, narod se suočio s još rigidnijim autoritarizmom, dodatno obeleženim verskim fundamentalizmom.
Reza Pahlavi već decenijama iz egzila deluje protiv iranskog režima. Tokom protesta 2022. pokušao je da se nametne kao alternativa vlasti, ali je izostanak jedinstva opozicije, kako u Iranu tako i u dijaspori, sprečio ozbiljniji politički ishod. Režim je u međuvremenu ostao čvrst, oslonjen na snažne institucije i bezbednosni aparat.
Godine 2023. Pahlavi je posetio Izrael i sastao se s premijerom Benjaminom Netanjahuom, što je dodatno produbilo podele, budući da Iran Izrael smatra neprijateljskom državom.
Zbog svega toga, mišljenja o mogućem povratku Reze Pahlavija na čelo Irana i dalje su duboko podeljena, a pitanje obnove monarhije ostaje otvoreno.
