Реза Пахлави већ годинама борави у Сједињеним Америчким Државама, након што је Исламска револуција свргнула његовог оца.
Мишљења о принчевом повратку у Ирану и свету подељена су, а многи се питају да ли би Иран поново требало да се врати монархији.
„Јавид шах (Живео краљ)! Реза Шах, Бог благословио твоју душу!“, узвикивали су демонстранти ових дана на протестима у Ирану.
Повици су били посвећени Рези Пахлавију, најстаријем сину шаха Мохамеда Резе Пахлавија, чију је владавину након пуних 40 година срушила Иранска револуција 1979. године.
У тренутку револуције принц Реза Пахлави имао је 16 година и био је први наследник хиљадугодишњег царства, познатог, између осталог, по огромним нафтним богатствима.
Уместо на престолу, данас 65-годишњи Реза завршио је у изгнанству, а актуелни протести могли би за њега означити крај егзила и потенцијални повратак у Иран.
„Ово је последња битка. Пахлави ће се вратити!“, могло се чути на протестима широм земље, који су избили у четвртак увече након што је прогнани престолонаследник позвао своје сународнике да изађу на улице.
Ти протести представљали су кулминацију вишедневних демонстрација које су започеле на Великом базару у Техерану због економских проблема, али су брзо попримиле снажан антирежимски карактер. Пахлави, који живи у САД-у, наметнуо се као својеврсни вођа протеста.
У овом тренутку бројни аналитичари расправљају о томе шта је навело део иранског друштва да поново покаже симпатије према краљевској породици и прогнаном принцу. Подршка монархији у Ирану дуго је била табу тема и кривично дело.
Поставља се питање да ли повици који призивају повратак Резе Пахлавија представљају стварну жељу народа за обновом монархије или су пре свега израз дубоког незадовољства репресивним теократским режимом.
Реза Пахлави је несумњиво повећао свој утицај и постао једно од најпрепознатљивијих лица иранске опозиције.
Међутим, он истовремено изазива поделе и не успева да уједини све опозиционе струје, сматра Араш Азизи, академик и аутор књиге „Шта Иранци желе“.
Принц Реза Пахлави рођен је у Техерану, а његова мајка Фарах била је трећа супруга шаха Мохамеда Резе Пахлавија.
Његов дед, Реза Шах Пахлави, сматра се оснивачем династије. На власт је дошао 1925. године након државног удара против краља Ахмада Шаха Каџара, у периоду када је Иран био изложен снажним спољним притисцима великих сила.
Реза Шах и његов син Мохамед Реза Пахлави владали су ауторитарно.
Иако су спроводили реформе усмерене на модернизацију друштва и економије, држава је била обележена страховладом.
Током владавине Мохамеда Резе Пахлавија симбол репресије била је тајна полиција САВАК, позната по хапшењима и мучењу политичких противника.
Седамдесетих година прошлог века незадовољство је расло, а протестима су се прикључивали и левичари и исламисти. Шах је 1979. побегао из земље, а референдум који је уследио довео је до успостављања Исламске Републике на челу с ајатолахом Хомеинијем.
Уместо слободе, народ се суочио с још ригиднијим ауторитаризмом, додатно обележеним верским фундаментализмом.
Реза Пахлави већ деценијама из егзила делује против иранског режима. Током протеста 2022. покушао је да се наметне као алтернатива власти, али је изостанак јединства опозиције, како у Ирану тако и у дијаспори, спречио озбиљнији политички исход. Режим је у међувремену остао чврст, ослоњен на снажне институције и безбедносни апарат.
Године 2023. Пахлави је посетио Израел и састао се с премијером Бењамином Нетањахуом, што је додатно продубило поделе, будући да Иран Израел сматра непријатељском државом.
Због свега тога, мишљења о могућем повратку Резе Пахлавија на чело Ирана и даље су дубоко подељена, а питање обнове монархије остаје отворено.
