Kako se moglo očekivati, nije trebalo dugo čekati da Moskva odgovori na ukrajinske udare po ruskoj teritoriji zapadnim raketama srednjeg i dugog dometa. Spominjala se mogućnost „hibridnog“ odgovora, ali je odgovor zapravo „poput ogledala“. Raketa Orešnik (prevod bi bio Lješnjak) ima duplo težu bojevu glavu od spomenutih Kinžala i Iskandera, od oko jedne tone.
Balistička raketa
Napad je bio izvršen na industrijsko postrojenje Južmaš u gradu Dnjipro, balističkom raketom kakva još dosad nije korišćena u istoriji ratovanja. Radi se o hipersoničnoj balističkoj raketi srednjeg dometa, koja je prema dostupnim informacijama opremljena s 36 bojevih glava. Navodno, korišćeni projektil ima domet od 6000 km (drugi izvori tvrde da je domet od 1000 do 3000 km).
Pogođena fabrika Južmaš
Uglavnom, napad je, osim političke, imao i vojnu svrhu. Pogođena je fabrika Južmaš za koju se pretpostavlja da može proizvoditi ili proizvodi rakete za ukrajinsku odbrambenu industriju. Radi se o ogromnoj fabrici, koja izgleda kao grad u gradu. Unutar preduzeća postoji cesta s nekoliko trolejbuskih stanica. Ovu fabriku Kinžali i Iskanderi nisu mogli dohvatiti.
Orešnik
Raketa Orešnik (prevod bi bio Lješnjak) ima duplo težu bojevu glavu od spomenutih Kinžala i Iskandera, od oko jedne tone. Bojeve glave su nenuklearne, a prema rečima ruskog predsednika, postiže brzinu od 10 Maha.
Naknadno, ruski je predsednik otkrio detalje napada u svom obraćanju. Prema njegovim rečima, napad je odgovor na američke planove da u tom postrojenju proizvode projektile srednjeg i kraćeg dometa.
Tako da, iako se ovih dana menjala nuklearna doktrina te su mnogi mediji najavili moguću eskalaciju koja uključuje i nuklearno oružje, što su i „megafoni“ Kremlja najavljivali, predsednik Rusije je znatno „umanjio“ tu mogućnost u svom govoru, govoreći da će „Rusija odgovoriti odlučno i istom merom“.
Otvorena pretnja
Dodatno, predsednik Putin je direktno izjavio da „Rusija ima pravo koristiti oružje protiv ciljeva onih zemalja koje dopuste da se njihovo oružje koristi za napad na ruske ciljeve.“ Ova formulacija je nedvosmislena, a kako će se doživeti na Zapadu, ostaje za videti. Indikativno je i to da mnogi vojni analitičari dosad nisu čuli za raketu Orešnik, što znači da je raketa razvijana u najstrožoj tajnosti.
Testiranje novog oružja
Sasvim je izvesno da se radi o testiranju novog oružja. I vrlo verovatno nije poslednji ovakav udar te je vrlo moguće da Rusija radi na stvaranju konvencionalnog modela takve rakete. Kremlj, dakle, ide korak dalje u svojoj pretnji eskalacijom. Jasno je da Ukrajina i Zapad imaju sad posla s demonstracijom opasne vrste oružja.
Moskva ovime poručuje Zapadu da poseduje rakete koje mogu precizno pogoditi i konvencionalnim i nekonvencionalnim bojevim glavama. Balističke projektile ovog tipa trenutni ukrajinski sistemi protivvazdušne odbrane ne mogu presresti. Takvi sistemi postoje, imaju ih SAD i Izrael, ali nije izvesno da će Ukrajina dobiti takve sisteme u posjed.
Naravno, sad ostaje pitanje kako su Zapad i Ukrajina videli nove mogućnosti ruske vojske, kao i to koliko Rusija zaista ima i može koristiti rakete tog tipa u ratu u Ukrajini
