Vlast verskih lidera u Iranu bila je, tokom prethodnih 50 godina, jedna od retkih nepromenjivih veličina na Bliskom istoku. Tokom poslednjih nedelju dana, položaj ajatolaha Alija Hamneija uzdrman je protestima studenata i trgovaca, ubitačnom inflacijom i nedostatkom goriva. Izrael i Amerika prete novim bombardovanjem, a probudili su se i gubitnici rata protiv Islamske revolucije – sin šaha Reze Pahlavija i supruga lidera organizacije Mudžahedin e-Kalk. Teheran preti odmazdom.
Na ulice iranskih gradova, početkom sedmice, protestujući zbog galopirajuće inflacije i rasta cena hrane prvo su izašli trgovci. Odmah zatim, protestima su se pridružili studenti čije je dugogodišnje nezadovoljstvo kulminiralo kada su, zbog nestašice energenata, učionice i domovi osvanuli hladni.
Na ulicama su ih čekali policija, Revolucionarna garda i svi ostali pripadnici režima, zasipajući ih suzavcem i mecima. Za sada, stradalo je najmanje šest Iranaca, ali ostaje nejasno da li se radi o demonstrantima ili pripadnicima snaga reda. Državna agencija Fars javila je da je u provinciji Loredan ubijen pripadnik Revolucionarne garde. Broj povređenih, navodno, meri se desetinama, jer su se suprostavljene snage tukle kamenicama, molotov-koktelima, a povremeno se čula i paljba iz vatrenog naoružanja.
Glavni razlog nove pobune u Iranu su ekonomski problemi, jer je od juna iranski rijal izgubio 60 odsto vrednosti u odnosu na američki dolar, što je izazvalo lavinu problema, pa su cene hrane skočile oko 70 odsto, a država je pogođena ozbiljnom nestašicom goriva i energenata.
„Zvanično priznajemo proteste, čujemo njihove glasove i znamo da potiču od prirodnog pritiska koji nastaje od problema sa kojima se svakodnevno suočavaju“, rekao je ranije ove sedmice predsednik Masud Pezeškijan.
Gotovo istovremeno, ministarstvo bezbednosti objavilo je da je uhapšeno pet osoba navodno povezanih sa monarhističkim grupama iz Sjedinjenih Država i još dvojica sa vezama sa grupama koje funkcionišu u Evropi.
Monarhističke grupe, kako ih nazivaju iranski zvaničnici, mahom čine potomci izgnanika režima šaha Reze Pahlavija, koji je zbačen 1979. tokom Islamske revolucije.
Povratak monarhije?
„Stvarate istoriju koja će biti ispisana hrabrošću, solidarnošću i odlučnošću naroda da povrati kontrolu nad zemljom… Ostanite ujedinjeni i usredsređeni i pobeda će biti naša“, rekao je princ Reza Pahlavi, sin odavno zbačenog šaha i jedan od pretendenata na mesto budućeg lidera Irana.
Pahlavijevo vaskrsenje iz zaborava, delimično, proizvod je činjenice da su demonstranti po ulicama Irana vikali „džavid šah“, ili „živeo šah“, što je, kako se čini, odmah razbudilo njegove političke ambicije.
Politički uticaj sina poslednjeg iranskog šaha, međutim, predmet je ozbiljnih rasprava među zapadnim političarima – od tvrdnji da nema nikakvu podršku unutar Irana, do procene da su Iranci toliko ogorčeni načinom na koji verski lideri vode državu, da smatraju da bi i obnavljanje monarhije bilo bolje rešenje.
Paralelno sa protestima, nekoliko iranskih državnih institucija našlo se na meti hakera, pa je Teheran za takve akcije odmah optužio organizaciju Mudžahedin e-Kalk – nekadašnje saborce islamskih revolucionara, koji su posle sukoba sa ajatolahom Homeinijem od sigurne smrti osamdesetih godina prošlog veka sklonjeni u Albaniju.
Bunt protiv ajatolaha sa obala Jadranskog mora
„Sunarodnici, arhitekte ustanka i pobunjena omladino, studenti, trgovci, učitelji i penzioneri. Nezaustavljivi talas vašeg opravdanog gneva raste iz časa u čas i proširio se većim delom zemlje“, rekla je Marjam Radžavi, supruga odavno nestalog lidera Mudžahedin e-Kalka.
Organizacija Mudžahedin e-Kalk je formirana sredinom šezdesetih godina prošlog veka, kao deo studentskog otpora vlastima kasnije svrgnutog šaha Reze Pahlavija.
_352x620 "Mudžahedin e-Kalk, Albanija 2019. godine")
Mudžahedin e-Kalk, Albanija 2019. godine
Osuđeni na život u egzilu, jer ih vlasti u Iranu terete za smrt 12.000 ljudi, pripadnici MEK-a su posle neslavne epizode u Iraku utočište potražili u Albaniji. Okolina Drača postala je dom za 3.000 Iranaca, pošto su uzastopne albanske vlade smatrale da bi takav potez dodatno ojačao pozicije Tirane u Vašingtonu.
Iranskim studentima, očekivano, podršku je pružio i predsednik SAD Donald Tramp najavljujući da će „spasiti“ demonstrante ukoliko vlasti u Teheranu nastave da ih ubijaju.
„Amerika ima prst na obaraču i spremna je ukoliko Iran ubije još nekog demonstranta“, napisao je Tramp na mreži „Trut sošal“ (Truth Social).
Pretnje novim bombardovanjem
Ubijanje demonstranata, ipak, nije jedini razlog zbog kojeg bi Tramp mogao da donese odluku da ponovo nanišani Iran, jer je dan ranije, posle susreta sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, kao razlog za nove napade naveo i pokušaj da obnovi nuklearni program.
Američki bombarderi B-2 su posebnim bombama GBU-57 zasuli iranske nuklearne centre Natanz, Isfahan i posebno podzemni kompleks Fordo, nakon čega je Teheran ispalio salvu projektila na Katar.
Novi američki napad i najava osvete
Na te pretnje je odgovorio iranski ministar odbrane, general Aziz Nasirzadeh, upozoravajući Amerikance da Iran ne može uplašiti država sa svega 250 godina istorije, te da se u njegovom arsenalu nalazi mnogo više oružja u odnosu na junski rat.
Predsednik parlamenta Mohamad Maher Halibaf je tu pretnju podigao za oktavu više, tvrdeći da će se u slučaju novog napada američke snage širom regiona postati legitimne mete.
Iranska raketa na nebu iznad Izraela
Iran je, do sada, u dva navrata gađao američke baze. Prvi put posle ubistva komandanta Revolucionarne garde Huseina Solejmanija 2020. godine, kada su balističkim projektilima pogođene američke baze u Iraku i sredinom prošle godine kada se na meti projektila našla baza El Ubeid u Kataru. U ova dva napada nije bilo žrtava među američkim vojnicima.
Ajatolah Ali Hamnei se nije oglašavao povodom najava novih napada.
Sunovrat iranske ekonomije
Američki i izraelski napad na Iran, prošlog juna, umnogome je postavio scenografiju za nove proteste u Iranu, jer je, upravo od tog trenutka, počeo ekonomski pad države.
Tom sunovratu su u dobroj meri pomogle i milijarde dolara koje je Iran, tokom prethodnih decenija, trošio na proksi snage u Libanu, palestinskim teritorijama, Siriji i Jemenu, koje je Izrael u seriji sukoba prosto zbrisao sa lica zemlje.
Pijaca u Teheranu
Godinu za godinom, sankcije koje su SAD i EU uvodile Iranu povećavale su teret sa kojim su se nosile iranske porodice, koje već godinama imaju jako ograničen pristup lekovima, elektronskim aparatima, ili rezervnim delovima.
Uprkos otvorenom neprijateljstvu Zapada, režim u Teheranu je preživljavanjem decenija oštrih sankcija, pokazao zavidnu žilavost.
Kako će se stvari, bar na unutrašnjepolitičkom planu, u budućnosti odvijati, objasnio je nekadašnji savetnik predsednika Irana, Hemasedin Ašena koji je rekao da će se, ukoliko bude razloga, protesti nastaviti.
„Ukoliko se vlast bude ponašala kao ranije, to će neminovno voditi pobuni“, rekao je iranski političar.
