Како се могло очекивати, није требало дуго чекати да Москва одговори на украјинске ударе по руској територији западним ракетама средњег и дугог домета. Спомињала се могућност „хибридног“ одговора, али је одговор заправо „попут огледала“. Ракета Орешник (превод би био Љешњак) има дупло тежу бојеву главу од споменутих Кинжала и Искандера, од око једне тоне.
Балистичка ракета
Напад је био извршен на индустријско постројење Јужмаш у граду Дњипро, балистичком ракетом каква још досад није коришћена у историји ратовања. Ради се о хиперсоничној балистичкој ракети средњег домета, која је према доступним информацијама опремљена с 36 бојевих глава. Наводно, коришћени пројектил има домет од 6000 км (други извори тврде да је домет од 1000 до 3000 км).
Погођена фабрика Јужмаш
Углавном, напад је, осим политичке, имао и војну сврху. Погођена је фабрика Јужмаш за коју се претпоставља да може производити или производи ракете за украјинску одбрамбену индустрију. Ради се о огромној фабрици, која изгледа као град у граду. Унутар предузећа постоји цеста с неколико тролејбуских станица. Ову фабрику Кинжали и Искандери нису могли дохватити.
Орешник
Ракета Орешник (превод би био Љешњак) има дупло тежу бојеву главу од споменутих Кинжала и Искандера, од око једне тоне. Бојеве главе су ненуклеарне, а према речима руског председника, постиже брзину од 10 Маха.
Накнадно, руски је председник открио детаље напада у свом обраћању. Према његовим речима, напад је одговор на америчке планове да у том постројењу производе пројектиле средњег и краћег домета.
Тако да, иако се ових дана мењала нуклеарна доктрина те су многи медији најавили могућу ескалацију која укључује и нуклеарно оружје, што су и „мегафони“ Кремља најављивали, председник Русије је знатно „умањио“ ту могућност у свом говору, говорећи да ће „Русија одговорити одлучно и истом мером“.
Отворена претња
Додатно, председник Путин је директно изјавио да „Русија има право користити оружје против циљева оних земаља које допусте да се њихово оружје користи за напад на руске циљеве.“ Ова формулација је недвосмислена, а како ће се доживети на Западу, остаје за видети. Индикативно је и то да многи војни аналитичари досад нису чули за ракету Орешник, што значи да је ракета развијана у најстрожој тајности.
Тестирање новог оружја
Сасвим је извесно да се ради о тестирању новог оружја. И врло вероватно није последњи овакав удар те је врло могуће да Русија ради на стварању конвенционалног модела такве ракете. Кремљ, дакле, иде корак даље у својој претњи ескалацијом. Јасно је да Украјина и Запад имају сад посла с демонстрацијом опасне врсте оружја.
Москва овиме поручује Западу да поседује ракете које могу прецизно погодити и конвенционалним и неконвенционалним бојевим главама. Балистичке пројектиле овог типа тренутни украјински системи противваздушне одбране не могу пресрести. Такви системи постоје, имају их САД и Израел, али није извесно да ће Украјина добити такве системе у посјед.
Наравно, сад остаје питање како су Запад и Украјина видели нове могућности руске војске, као и то колико Русија заиста има и може користити ракете тог типа у рату у Украјини
