Predstava „Gospa Nola“ Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad trijumfovala je ubedljivo na 28. Teatar festu „Petar Kočić“ u Banjaluci, osvojivši tri ključna priznanja – nagradu za najbolju predstavu u celini, nagradu za najbolju režiju i nagradu za najbolju glumicu festivala.
Žiri 28. pozorišnog festivala, koji je radio u sastavu: dramski pisac, dramaturg i scenarista Molina Udovički Fotez (predsednik), reditelj i univerzitetski profesor Dušan Petrović i glumica Nataša Perić, odluku je doneo jednoglasno na sednici održanoj 9. juna 2026. godine, nakon odgledanih šest predstava selektovanih za ovogodišnji takmičarski program.
U svom obrazloženju, stručni žiri je istakao da trijumfalni komad „Gospa Nola“ donosi sliku sveta pošavši od suštine poetskog u prozi Isidore Sekulić, dajući joj tačno osmišljenu poveznicu sa današnjim vremenom i današnjim svetom. Hrabrost i muke kroz koje žene prolaze da bi stvorile i očuvale porodicu iste su u oba scenska toka. Ova precizno orkestrirana predstava stvara snažan emotivni doživljaj publici, a neprekidni angažman svih aktera na sceni doprinosi njenoj jedinstvenosti.
Time je ovaj višestruko nagrađivani pozorišni komad, nastao prema istoimenom romanu Isidore Sekulić, u dramatizaciji Aleksandre Jovanović i režiji Sonje Petrović, nastavio žetvu priznanja u ovogodišnjoj teatarskoj produkciji. Žiri je posebno valorizovao i rediteljski rukopis, dodelivši Sonji Petrović nagradu za najbolju režiju uz obrazloženje da, kao što je Isidora Sekulić činila hrabre iskorake u svom stvaralaštvu, tako i rediteljka hrabro čita i postavlja ovu priču na scenu, oblikujući živu i univerzalnu sliku sveta, piše Glas Srpske.
Dramatizacija najpoznatije proze Isidore Sekulić „Hronika palanačkog groblja“, sa centralnom pričom o Gospa Noli, donosi povest o ženi koja predstavlja neoboriv stub pred svim životnim olujama. Nola je žena koja u vreme okupacije zemlje, unutrašnje i spoljašnje korupcije, političkih hapšenja i ubistava, u vreme prisilne kulturne asimilacije, zabrane vere, poništavanja jezika, nacionalnog identiteta i nacionalnih simbola i obeležja, te palanke koja je večna kao što je Bačka, opstaje kao samohrana majka.
Rediteljka Sonja Petrović ovu nesvakidašnju žensku snagu oblikuje na inventivan način, vodeći nas kroz njena četiri životna doba uz pomoć četiri različite glumice. Paralelno sa Nolinom sudbinom razvija se i intimna drama savremene žene koja se bori da postane majka. Svi ostali umetnički elementi, uključujući svedenu scenografiju, pažljivo osmišljen kostim, zvučne efekte, muziku i pesme savršeno se stapaju u ovu zaokruženu pozorišnu viziju od dva sata i 40 minuta.
Poseban pečat predstavi dao je precizan scenski govor i pokret, pa je tako nagrada za scenski govor „Milorad Telebak“ pripala ansamblu predstave i saradniku za scenski govor Đorđu Markoviću. Žiri je ocenio da svojom raznolikošću i preciznošću jezik posebno doprinosi ovoj predstavi, daje specifičnu boju likovima i pretvara govor u važan dramaturški element.
Raskošan talenat Bojane Milanović, koja tumači Nolu u jednoj od vremenskih linija, doneo joj je priznanje za najbolju glumicu festivala. Ova laureatkinja je visoku glumačku klasu potvrdila objedinivši dva umetnička ostvarenja – Sofku Nikolić u komadu „Pevanje i ćutanje Sofke Nikolić“ Gradskog pozorišta „Semberija“ iz Bijeljine i Stanojlu, Nolu Perčinovu u pobedničkoj predstavi. Reč je o dva dijametralno suprotna lika, oba scenski snažna, višeslojna, nesalomiva, a tanane duše. Nesvakidašnji dar vodi kroz život Sofku, a snažan gorštački osećaj za pravdu i dobrotu Bojaninu gospa Nolu. Prema oceni žirija, apsolutna prisutnost na sceni i razigrana mašta dovode Bojanu Milanović do različitih rešenja i ona potpuno različitim sredstvima stvara oba ova lika. Glumica ističe da je ovo do sada bila najteža predstava koju je radila sa Sonjom Petrović.
Ovo je možda i najteža saradnja sa Sonjom, ne zato što je poslednja u nizu koju smo nas dve zajedno radile, nego je tema kojom smo se bavile u nekim trenucima procesa bila prosto razarajuća. Upravo kada smo shvatili da je to suočavanje Nolinog sveta sa današnjim vremenom vrlo blisko, tada je ono postalo još teže. Mogu da kažem da je ova predstava imala veliki uticaj na mene, na ličnom planu mi je bila vrlo teskobna zato što je to jedna tema današnjice o kojoj se tako mnogo ne priča, a kada se na jedan ovako ogoljen način govori o stvarima koje mnogo ljudi tište, onda to ne može i ne treba da bude lako. Pozorište i jeste zato tu. Najveća pohvala mi je što su neki ljudi, koji su prošli kroz ovaj proces, bio on uspešan ili ne, rekli da im je ova predstava bila kao terapija – rekla je Milanovićeva.
Psihološka dubina i društvena angažovanost ostalih laureata
Priznanje za najboljeg glumca ovogodišnjeg festivala pripalo je Nikoli Ristanovskom za ulogu profesora sociologije Mišela Babića u predstavi „Una“ Zvezdara teatra iz Beograda. Žiri je u svojoj odluci naveo da laureat neposredno, jednostavno, iskreno i suptilno gradi lik profesora Babića, kao intelektualca rastrzanog između banalne stvarnosti i snažne unutrašnje potrebe za slobodom.
Vrlo je zgodno kada neko na početku zna da je pri kraju i čini mi se da ta situaciя ima veću težinu. Ja sam se složio s tim da sam pri kraju, ali to mi previše ne pomaže. Na početku i na kraju čovek koji misli, a ponekad i oseća, zapravo jeste uvek na gubitku. Zapravo u tim nekim okvirima vidim Mišela i sa razlogom se roman zove Una, koja jeste predstavnik jedne mlade generacije koja će preživeti, koja će se izboriti za samu sebe i koja će popraviti greške nekih Mišela – rekao je Ristanovski.
Veliku pažnju privukao je i autorski projekat rediteljke Anice Tomić i dramaturškinje Jelene Kovačić „Sigurna kuća“, u izvođenju Satiričkog kazališta „Kerempuh“ iz Zagreba, nastao prema istoimenom romanu Marine Vujčić. Ovaj komad je nagrađen Specijalnom nagradom za autorski projekat, kao ostvarenje koje je precizno, dokumentaristički tačno i smjelo u razbijanju ukorijenjenih patrijarhalnih modela ponašanja. Predstava predstavlja svojevrsni nastavak njihovog dugogodišnjeg pozorišnog istraživanja tematike nasilja, usredsređenog na specifičnu, bolnu i duboko ukorijenjenu temu porodičnog i rodno uslovljenog nasilja.
U okviru istog komada, Specijalna nagrada za scenografiju dodijeljena je Matiji Blaškoviću, čiji naizgled svakodnevni elementi u prostoru postaju aktivni učesnik i saučesnik u stvaranju scenskih događaja i same priče. Intimna povest protagonista prati višegodišnji odnos manipulacije, kontrole, izolacije, te psihičkog i fizičkog nasilja. Predstava se tako pokazala kao više od običnog pozorišnog čina; ona je funkcionisala kao radikalan poziv na buđenje empatije i preispitivanje sopstvene odgovornosti pred fenomenom koji više ne smijemo nijemi posmatrati ili zatvarati oči pred inicijalima iz crnih hronika.
Nagrada za scensku poetiku „Mladen Materić“ pripala je predstavi „Bolivud“ Gradskog pozorišta iz Podgorice, koja je izazvala potpuno oduševljenje publike. Prema ocjeni žirija, nesvakidašnju scensku poetiku ovog komada čine nadahnut zajednički rad reditelja, cijelog umjetničkog tima i izuzetno posvećenog i razigranog glumačkog ansambla. Kroz ovu utopijsku priču o dolasku Bolivuda, za koju je tekst napisala Maja Pelević, a adaptaciju i režiju potpisao Kokan Mladenović, predstava govori o svima nama i o tome na šta smo sve spremni kada nam se obećava bolja budućnost. Pomenuti „dolazak“ postaje snažna metafora za krah industrije, nacionalizam, ksenofobiju, divlju privatizaciju i gradnju, krađu društvenog vlasništva i lažna obećanja, a sve to ispričano kroz pjesmu, igru i gorki humor. Bolivud se ovdje pojavljuje kao simbol bijega od stvarnosti, ali i kao povod za ponovno buđenje solidarnosti i zajedništva, vrijednosti izgubljenih u postkomunističkom, tranzicionom vremenu.
Bogati prateći program
Ovogodišnji Teatar fest „Petar Kočić“ ponudio je raznovrstan prateći program koji je dodatno afirmisao značaj ove manifestacije na kulturnoj mapi Republike Srpske.
Poseban segment bio je posvećen čuvanju sećanja na legende srpskog glumišta, što je potvrđeno i kroz emotivnu projekciju dokumentarnog filma o Petru Kralju. Važan deo aktivnosti bio je i okrugli sto posvećen dramaturgu, piscu i publicisti Slavku Milanoviću.
Osim toga, u okviru pratećih sadržaja zaživela je akcija NPRS pod nazivom „Narodno sa narodom“. Ovaj segment programa imao je za cilj širenje pozorišne misije izvan matične scene u Banjaluci, kroz organizovana gostovanja i prateće događaje širom Republike Srpske.
