„U VI veku, u Jerusalimu, na samrti Sveti Sava Osvećeni je izrekao nalog i predskazanje da se ikona Presvete Bogorodice Mlekopatiteljice zajedno sa njegovim štapom (Paterice), zavešta i da se da budućem princu sa Zapada koji bude nosio njegovo ime i koji će, kao poklonik, doći u manastir.
Prošli su vekovi, a predskazanje se ostvarilo tek početkom XIII veka, kad je u manastir došao srpski monah Sava.
Svaki put kad bi Sveti Sava pristupio na poklonjenje u manastiru, sveti štap Svetog Save Osvećenog je padao, a ikona Mlekopitateljnica se pomerala.
Kako se tri puta to čudo ponavljalo, u tri dana, monasima je postalo jasno da je u pitanju ispunjenje vekovnog amaneta.
Prišli su Svetom Savi Srpskom, upoznali ga sa proročanstvom i dali mu svete poklone. Tako je prvi srpski arhiepiskop na dar dobio Paterice (štap) Svetog Save Jerusalimskog, ikonu Presvete Bogorodice Trojeručice, koja je pripadala Svetom Jovanu Damaskinu i ikonu Presvete Bogorodice Mlekopitateljnice.
Danas se ikona Svete Bogorodice Mlekopitateljnice čuva u Kareji, ikona Svete Bogorodice Trojeručice se nalazi u Hilandaru, dok se štap Svetog Save čuva u karejskoj keliji Breobraženja, koju do danas svi zovu Paterica.
Sveti Sava Osvećeni
Sveti Sava Osvećeni, osnivač mnogih manastira u Palestini i slavne lavre poznate po njegovom imenu, rođen je u selu Mutalask u Kapadokiji, u četvrtom veku
Sveti Sava podstiče od bogatih i plemenitih roditelja oca Jovana i majke Sofije. Zbog nesporazuma među rođacima kojima je povereno njegovo vaspitanje tokom službenog puta njegovog oca u Aleksandriju, sa 18 godina se nastanio u manastiru. Tu se školovao, zavoleo monaški život i zamonašio. Želeći da služi Bogu na nekom zabačenijem mestu, mladi monah je napustio manastir u kojem je živeo i otišao u Jerusalim da se pokloni svetim mestima i poseti palestinske pustinje.
U to vreme prepodobni Jevtimije Veliki se proslavio na Istoku po strogom podvižničkom životu. Sava je hteo da stupi u red njegovih učenika, ali ga je Jevtimije poverio blaženom Teoktistu, bratu u sujsednom manastiru. Blagosiljajući ga, prepodobni Jevtimije je prorekao da će Sava zablistati u monaškom životu, postati ktitor ogromne lavre i biti slavni učitelj svim palestinskim pustinjacima. U Teoktistivom manastiru Sava se u potpunosti posvetio službi Božijoj i sve monaške službe je prošao uz nemilosrdno poslušanje i trud.
Svi su se divili njegovom strogo vrlinskom životu. Jednom, putujući u Aleksandriju, sreo je na putu svoje roditelje, koji su hteli da ga odvuku od monaškog života, ali su na kraju popustili njegovoj nepokolebljivoj volji. Nakon dvanaest godina provedenih u manastiru, Sava je poželeo više samoće. Nastanio se u pećini i tamo provodio dane i noći u molitvi i radu. Njegov rad se sastojao od pletenja korpi, za koje mu je manastir davao hleb i voće. Tako je proveo pet godina, a zatim otišao kod prepodobnog Jevtimija Velikog. Nakon upokojenja ovog velikog podvižnika, Sava je neko vreme živeo u Jordanskoj pustinji, u manastiru Prepodobnog Gerasima.
Ali prepodobni Sava je poželeo potpunu usamljenost kako bi se u potpunosti predao molitvi i bogosluženju. Jednom, zaspavši posle duge molitve, u snu je video anđela koji mu je ukazao na pećinu na mestu gde je bio presušio potok Siloam. Kada se probudio, Sava je otišao na ovo mesto, našao pećinu i nastanio se u njoj. Ceo dan i većinu noći molio se i pevao psalme, jedući samo korenje koje je raslo uz pećinu.
Tako je Sava proveo nekoliko godina u neprestanoj molitvi i potpunoj samoći. Tada su mu počeli dolaziti drugi koji su želeli miran i povučen život. Postepeno, cela Siloamska dolina postala je naseljena pustinjožiteljima. Ostavljajući svu brigu za život ovde, polagali su nadu samo u Boga. Neprestano su se molili, ćutali i uzdržavali, a Bog ih je divno čuvao. Predanja pustinjožitelja puna su primera divnog promišljanja Božijeg za njih: hrana im slata na divan način; tu u vreloj pustinji otkriven je nepoznat izvor; pustinjske zveri su pokorno napustile svoje jazbine u pećini koju je njihov pustinjak izabrao za stanovanje; demonske vizije su prognane silom krsta.
Posle mnogo godina u palestinskoj pustinji, Sava se obradovao što vidi svoju majku,koja nakon što je ostala udovica, nastanila se u ženskom manastiru blizu Jerusalima. Nasledivši nakon njene smrti bogato nasledstvo, Sava je podigao nekoliko manastira i bolnica, osnovao dva konaka – jedan u Jerihonu, a drugi pri pećinama, koje su već činile lavru ili veliki manastir. Tu se sabra mnoga braća, a jerusalimski patrijarh postavi Savu za rukovoditelja otšelničke porodice. Poučavao je bratiju rečima i primerom, učio ih krotosti, smirenju, ćutanju, uzdanju u Boga i potpunom odricanju od sopstvene volje. Upokojio se tiho u svojoj pećini u 94. godini u 533. godini.
