U svetu ima više od osam milijardi ljudi. Verovatno nema mnogo onih koje ne interesuje kakav će biti ishod ovogodišnjih predsedničkih izbora u SAD koji će biti održani 5. novembra.
Republikanci i demokrate izabrali su svoje kandidate, stranačke perjanice. S jedne strane to je Donald Tramp. S druge nakon očekivanog povlačenja Džoa Bajdena – Kamala Haris. Njima su se u međuvremenu priključili kandidati za potpredsednike. Dosadašnje ankete ukazuju na mrtvu trku. Zbog toga bi svaka sitnica mogla odlučiti o ishodu, kako ih neki nazivaju, istorijskih izbora. A koje su to sitnice koje bi mogle doneti koji gram na vagi suprotstavljenih političkih snaga?
Uloga medija
Jedan od tih malih tegova, koji bi mogli dati dodatnu težinu na stranu plavog ili crvenog tasa, su sigurno mejnstrim mediji. Oni dobrim delom oblikuju američko javno mnjenje. Prema podacima „Medija risrč centra“, nakon Bajdenovog povlačenja tri vodeće televizijske mreže, Ej-Bi-Si, Si-Bi-Es i En-Bi-Si, o Harisovoj su izvještavale pozitivno u 84 odsto slučajeva. S druge strane Tramp je predstavljen negativno u čak 89 odsto njihovih izveštaja.
Atentat je gotovo zaboravljen i skrajnut. Dok je Harisova preko noći postala „novi Obama“ i „politička Bijonse“. Interesantno, ti isti mediji su u nekom prethodnom periodu kritikovali Harisovu zbog nedostatka predsedničkih kvaliteta. Sada su stali iza nje jer su glavni sponzori Harisove, kako su ih nazvali pojedini analitičari, lutkari američke političke scene, koji se kriju iza kulisa, poput Soroša.
Kako bi koliko-toliko izbalansirao tu medijsku nadmoć demokrata, Tramp je u međuvremenu uspeo na svoju stranu prevući vlasnika društvene mreže „Iks“ Ilona Maska. On bi mogao da bude dobar lek za medijski virus zvan „kamalamanija“.
Vens i Volc
Drugi teg, nimalo beznačajan, u ovom odvagavanju snaga predstavljaju i sami kandidati za potpredsednika. Oni se vrlo pažljivo biraju. Ispred republikanaca to je senator iz Ohaja Džej Di Vens. Demokrate su izabrale Timotija Volca, guvernera Minesote. Volc je, inače, bivši školski nastavnik i kongresmen. Dobio je prednost ispred Džoša Šapira, koji je bio prvobitni favorit. Pensilvanija se smatra ključnom državom za pobedu na izborima 2024. godine, a Šapiro je sa svojim visokim rejtingom popularnosti, prema mišljenju pojedinih analitičara, bio idealan kandidat da obezbijedi njenu pobjedu u toj državi.
Međutim, on najverovatnije nije predložen zbog stavova o ratu na Bliskom istoku, jer pruža otvorenu podršku izraelskom ratu protiv Hamasa, što bi moglo negativno uticati na jedan deo birača. Valc je, međutim, poznat po stavu da je neophodna stroža kontrola oružja, ali i uvođenje besplatnih školskih obroka za sve učenike javnih škola. Demokrate su procenile da bi on zbog toga mogao da privuče značajan broj glasača u ruralnim i malim gradovima, Uslovno rečeno radničku klasu, posebno u državama kao što su Viskonsin, Mičigen i Minesota.
Borba za glasove
S druge strane Džej Di Vens poznat je po svojim konzervativnim razmišljanjima koja odudaraju od zvanične politike Bele kuće. Protivi se daljem pružanju vojne i finansijske pomoći Ukrajini. Ali je i za uvođenje oštrije politike prema migracijama. Od njega se očekuje da ojača Trampovu poziciju među biračima radničke klase u ključnim pomenutim državama. Vens takođe ima dobre veze i sa donatorima u Silicijumskoj dolini koji bi mogli da pruže finansijsku podršku kampanji.
I Vensovo poreklo je neobično za političara njegovog kalibra. Odrastao je u siromaštvu u ruralnom Ohaju. Služio je u marincima. Pohađao je pravni fakultet Jejl pre nego što je započeo karijeru u prestižnoj advokatskoj firmi. Tramp veruje da bi on zbog svega toga mogao da se poveže sa belim radnicima koji čine jezgro republikanske baze.
Istovremeno, njegova kritika elite ga čini privlačnim onima koji se osećaju otuđenim od vladajuće klase. Međutim, Vens može imati poteškoća da privuče glasove žena iz predgrađa zbog njegovog protivljenja abortusu. Iako podržava ideju da se o pitanju abortusa odlučuje na državnom nivou, ne isključuje neka savezna ograničenja. Inače, ukoliko Tramp pobijedi na ovim izborima, Vens bi mogao da postane naredni kandidat na predsedničkim izborima 2028.
Magično prezime
Na Trampovu vodu ide i nedavni prelazak u njegov tabor Roberta Kenedija Mlađeg koji je odustao od kandidature. Snagu Kenedijevog „magičnog“ prezimena u američkoj politici ne treba nikako potceniti. Neke ranije ankete ukazuju da bi podrška nezavisnog kandidata, koji je uživao podršku pet odsto biračkog tijela, mogla da bude ključna u tzv. neodlučnim državama. Pogotovo ako Kenediju bude dozvoljeno da se povuče s biračkih spiskova, što se za sada osporava.
Da li će prelazak Kenedija na jednu od strana napraviti duboku razliku za Trampovu kampanju u novembru? Teško je reći. Kada se kampanja svodila na takmičenje između dva starija bijela muškarca, činilo se da su mnogi glasači rado razmotrili treći glas, što se ogleda u Kenedijevim relativno visokim brojevima anketa ranije ove godine.
Međutim, kada je Bajden vraćen u politički podrum, a Kamala Haris katapultirana u politički prvi plan od strane mejnstrim medija, Kenedijeva popularnost je počela da pada. Ali ne na nivo koji bi bio zanemarljiv. Nedavna anketa pokazala je da on ima podršku od šest odsto u Arizoni i Nevadi i pet odsto u Mičigenu, Severnoj Karolini i Pensilvaniji. Na prošlim izborima o pobedniku u Arizoni i Džordžiji odlučivalo je manje od 12.000 glasova, a u Viskonsinu manje od 23.000.
Dakle, sada je pitanje za republikance – kako da najbolje iskoriste potomka jedne od najpoznatijih političkih dinastija moderne američke istorije? Tramp je već bacio moćan mamac teoretičarima zavere, kada je rekao da bi Kenediju mogao biti odobren pristup svim preostalim dokumentima koji se odnose na ubistvo Džona Kenedija. Nedavna anketa „Galupa“ pokazala je da više od 60 odsto Amerikanaca veruje da je JFK ubijen kao rezultat dobro isplanirane vladine zavere. CIA je više puta negirala da je imala bilo kakvu umešanost u ubistvo.
Za i protiv rata
Kenediju i Trampu se pridružila i bivši demokratski poslanik, ratni veteran i rezervni oficir Tulsi Gabard. Ona je na samitu Udruženja Nacionalne garde u Detroitu izjavila da je Tramp jedini kandidat koji može „povući SAD s ruba nuklearnog rata“. Svega nekoliko dana nakon što je ona stala na Trampovu stranu, Harisovoj je putem pisma pružilo podršku više od 200 republikanaca, s Džordžom Bušom Starijim i Mlađim na čelu, kao i senatorom Mitom Romnijem.
Činjenica da su se Gabardova i Kenedi istakli kao vatreni protivnici „večitih ratova“ Vašingtona ide u prilog Trampu, koji se od početka kampanje predstavljao kao antiratni kandidat. Može se reći da isti efekat postiže i podrška klana Buš Harisovoj, imajući u vidu ratno nasljeđe njihovih predsjedničkih mandata.
Ona je čak nedavno poručila da će se pobrinuti da američka vojska „ostane najsmrtonosnija“ na planeti ako pobedi. Ali neće samo ratovi biti ključno pitanje. Već i to „kako ko shvata samu Ameriku“, koja danas grca u velikim problemima. Najveća svetska imperija polako, ali sigurno puca po svim šavovima. Aktuelna administracija i duboka država ne žele da prihvate novu realnost – da svet više nije isti kao pre deset ili 20 godina, te da je sve više zemalja koje ne žele da trpe zapadnu hegemoniju.
Istraživanja javnog mnjenja
Bivši američki predsednik i republikanski predsednički kandidat Donald Tramp ima prednost u anketama u odnosu na sadašnju potpredsednicu i kandidata demokrata Kamalu Haris od četiri procentna poena.
Prema istraživanju kompanije „Rasmusen riports“, 49 odsto birača glasalo bi za Trampa, dok bi 45 odsto glasova pripalo Kamali Haris. Američki predsednički izbori, inače, imaju dve faze. U prvoj birači u svakoj državi glasaju za predsedničke kandidate. Pobjednički kandidat dobija sve elektorske glasove države. Broj elektora jednak je broju kongresnih okruga u državi, ukupno 538.
Dakle, podrška većine birača ne garantuje pobedu kandidata.
Podsetimo, na izborima 2016. Hilari Klinton je dobila skoro tri miliona glasova više od Trampa, ali je ipak izgubila pošto je njen protivkandidat pobedio u prebrojavanju elektorskih glasova, 306 prema 232.
