У свету има више од осам милијарди људи. Вероватно нема много оних које не интересује какав ће бити исход овогодишњих председничких избора у САД који ће бити одржани 5. новембра.
Републиканци и демократе изабрали су своје кандидате, страначке перјанице. С једне стране то је Доналд Трамп. С друге након очекиваног повлачења Џоа Бајдена – Камала Харис. Њима су се у међувремену прикључили кандидати за потпредседнике. Досадашње анкете указују на мртву трку. Због тога би свака ситница могла одлучити о исходу, како их неки називају, историјских избора. А које су то ситнице које би могле донети који грам на ваги супротстављених политичких снага?
Улога медија
Један од тих малих тегова, који би могли дати додатну тежину на страну плавог или црвеног таса, су сигурно мејнстрим медији. Они добрим делом обликују америчко јавно мњење. Према подацима „Медија рисрч центра“, након Бајденовог повлачења три водеће телевизијске мреже, Еј-Би-Си, Си-Би-Ес и Ен-Би-Си, о Харисовој су извјештавале позитивно у 84 одсто случајева. С друге стране Трамп је представљен негативно у чак 89 одсто њихових извештаја.
Атентат је готово заборављен и скрајнут. Док је Харисова преко ноћи постала „нови Обама“ и „политичка Бијонсе“. Интересантно, ти исти медији су у неком претходном периоду критиковали Харисову због недостатка председничких квалитета. Сада су стали иза ње јер су главни спонзори Харисове, како су их назвали поједини аналитичари, луткари америчке политичке сцене, који се крију иза кулиса, попут Сороша.
Како би колико-толико избалансирао ту медијску надмоћ демократа, Трамп је у међувремену успео на своју страну превући власника друштвене мреже „Икс“ Илона Маска. Он би могао да буде добар лек за медијски вирус зван „камаламанија“.
Венс и Волц
Други тег, нимало безначајан, у овом одвагавању снага представљају и сами кандидати за потпредседника. Они се врло пажљиво бирају. Испред републиканаца то је сенатор из Охаја Џеј Ди Венс. Демократе су изабрале Тимотија Волца, гувернера Минесоте. Волц је, иначе, бивши школски наставник и конгресмен. Добио је предност испред Џоша Шапира, који је био првобитни фаворит. Пенсилванија се сматра кључном државом за победу на изборима 2024. године, а Шапиро је са својим високим рејтингом популарности, према мишљењу појединих аналитичара, био идеалан кандидат да обезбиједи њену побједу у тој држави.
Међутим, он највероватније није предложен због ставова о рату на Блиском истоку, јер пружа отворену подршку израелском рату против Хамаса, што би могло негативно утицати на један део бирача. Валц је, међутим, познат по ставу да је неопходна строжа контрола оружја, али и увођење бесплатних школских оброка за све ученике јавних школа. Демократе су процениле да би он због тога могао да привуче значајан број гласача у руралним и малим градовима, Условно речено радничку класу, посебно у државама као што су Висконсин, Мичиген и Минесота.
Борба за гласове
С друге стране Џеј Ди Венс познат је по својим конзервативним размишљањима која одударају од званичне политике Беле куће. Противи се даљем пружању војне и финансијске помоћи Украјини. Али је и за увођење оштрије политике према миграцијама. Од њега се очекује да ојача Трампову позицију међу бирачима радничке класе у кључним поменутим државама. Венс такође има добре везе и са донаторима у Силицијумској долини који би могли да пруже финансијску подршку кампањи.
И Венсово порекло је необично за политичара његовог калибра. Одрастао је у сиромаштву у руралном Охају. Служио је у маринцима. Похађао је правни факултет Јејл пре него што је започео каријеру у престижној адвокатској фирми. Трамп верује да би он због свега тога могао да се повеже са белим радницима који чине језгро републиканске базе.
Истовремено, његова критика елите га чини привлачним онима који се осећају отуђеним од владајуће класе. Међутим, Венс може имати потешкоћа да привуче гласове жена из предграђа због његовог противљења абортусу. Иако подржава идеју да се о питању абортуса одлучује на државном нивоу, не искључује нека савезна ограничења. Иначе, уколико Трамп побиједи на овим изборима, Венс би могао да постане наредни кандидат на председничким изборима 2028.
Магично презиме
На Трампову воду иде и недавни прелазак у његов табор Роберта Кенедија Млађег који је одустао од кандидатуре. Снагу Кенедијевог „магичног“ презимена у америчкој политици не треба никако потценити. Неке раније анкете указују да би подршка независног кандидата, који је уживао подршку пет одсто бирачког тијела, могла да буде кључна у тзв. неодлучним државама. Поготово ако Кенедију буде дозвољено да се повуче с бирачких спискова, што се за сада оспорава.
Да ли ће прелазак Кенедија на једну од страна направити дубоку разлику за Трампову кампању у новембру? Тешко је рећи. Када се кампања сводила на такмичење између два старија бијела мушкарца, чинило се да су многи гласачи радо размотрили трећи глас, што се огледа у Кенедијевим релативно високим бројевима анкета раније ове године.
Међутим, када је Бајден враћен у политички подрум, а Камала Харис катапултирана у политички први план од стране мејнстрим медија, Кенедијева популарност је почела да пада. Али не на ниво који би био занемарљив. Недавна анкета показала је да он има подршку од шест одсто у Аризони и Невади и пет одсто у Мичигену, Северној Каролини и Пенсилванији. На прошлим изборима о победнику у Аризони и Џорџији одлучивало је мање од 12.000 гласова, а у Висконсину мање од 23.000.
Дакле, сада је питање за републиканце – како да најбоље искористе потомка једне од најпознатијих политичких династија модерне америчке историје? Трамп је већ бацио моћан мамац теоретичарима завере, када је рекао да би Кенедију могао бити одобрен приступ свим преосталим документима који се односе на убиство Џона Кенедија. Недавна анкета „Галупа“ показала је да више од 60 одсто Американаца верује да је ЈФК убијен као резултат добро испланиране владине завере. ЦИА је више пута негирала да је имала било какву умешаност у убиство.
За и против рата
Кенедију и Трампу се придружила и бивши демократски посланик, ратни ветеран и резервни официр Тулси Габард. Она је на самиту Удружења Националне гарде у Детроиту изјавила да је Трамп једини кандидат који може „повући САД с руба нуклеарног рата“. Свега неколико дана након што је она стала на Трампову страну, Харисовој је путем писма пружило подршку више од 200 републиканаца, с Џорџом Бушом Старијим и Млађим на челу, као и сенатором Митом Ромнијем.
Чињеница да су се Габардова и Кенеди истакли као ватрени противници „вечитих ратова“ Вашингтона иде у прилог Трампу, који се од почетка кампање представљао као антиратни кандидат. Може се рећи да исти ефекат постиже и подршка клана Буш Харисовој, имајући у виду ратно насљеђе њихових предсједничких мандата.
Она је чак недавно поручила да ће се побринути да америчка војска „остане најсмртоноснија“ на планети ако победи. Али неће само ратови бити кључно питање. Већ и то „како ко схвата саму Америку“, која данас грца у великим проблемима. Највећа светска империја полако, али сигурно пуца по свим шавовима. Актуелна администрација и дубока држава не желе да прихвате нову реалност – да свет више није исти као пре десет или 20 година, те да је све више земаља које не желе да трпе западну хегемонију.
Истраживања јавног мњења
Бивши амерички председник и републикански председнички кандидат Доналд Трамп има предност у анкетама у односу на садашњу потпредседницу и кандидата демократа Камалу Харис од четири процентна поена.
Према истраживању компаније „Расмусен рипортс“, 49 одсто бирача гласало би за Трампа, док би 45 одсто гласова припало Камали Харис. Амерички председнички избори, иначе, имају две фазе. У првој бирачи у свакој држави гласају за председничке кандидате. Побједнички кандидат добија све електорске гласове државе. Број електора једнак је броју конгресних округа у држави, укупно 538.
Дакле, подршка већине бирача не гарантује победу кандидата.
Подсетимо, на изборима 2016. Хилари Клинтон је добила скоро три милиона гласова више од Трампа, али је ипак изгубила пошто је њен противкандидат победио у пребројавању електорских гласова, 306 према 232.
