Jednu od eksplicitnih potvrda da su osmanski zvaničnici koristili srpski jezik (pod tim imenom) kao diplomatski jezik u jugoistočnoj evropi predstavlja ćirilično pismo Mehmed-paše Sokolovića iz oktobra 1551. godine upućeno ugarskom vojnom zapovedniku Andrašu Batoriju.
Ovo pismo nije jedina potvrda te teze, te očekujte nove informacije u budućim objavama.
Na poleđini pisma pored oznake adresata, Mehmed-paša direktno traži od Andraša Batorija da se diplomatska prepiska odvija na srpskom, a ne na francuskom jeziku: „ꙋ tamїšvarь batorї andreꙗšꙋ i ꚗo mї posїlašь lїstova :~ sve mї srьbskemь ezїkomь posїlaї a ne frꙋški.“ – u tamišvar batori andreašu i što mi pošalješ listova, sve mi srpskim jezikom pošalji a ne fruški.
Ovo pismo je u svom naučnom radu iz 2018. godine pod imenom „SRPSKI KAO DIPLOMATSKI JEZIK JUGOISTOČNE EVROPE XVI VEKA (NA PRIMERU PISMA MEHMED-PAŠE SOKOLOVIĆA ANDRAŠU BATORIJU)“ objavio i analizirao gospodin Vladimir R. Polomac sa Univerziteta u Kragujevcu. Link ka ovom izvrsnom naučnom radu ostavljam u komentaru. Pozivam sve da pogledaju originalni rad u kome ima puno vrednih i zanimljivih informacija. Ovim putem se gospodinu Polomcu zahvaljujem na ovako vrednom doprinosu istorijskoj i lingvističkoj nauci. Takođe pozivam čitaoce da podele ovu objavu, koja je zapravo sažetak ovog naučnog rada. Na društvenim mrežama kruži bezbroj dezinformacija i smatram da ovakvi naučni radovi zaslužuju mnogo više pažnje, te da svako može dati svoj mali doprinos širenju kvalitetnih informacija. Ja ovom objavom dajem svoj minimalni doprinos, a vama ostavljam da odlučite, da li ćete se pridružiti.
Učinimo da rad gospodina Polomca dopre do velikog broja ljudi.
Pismo pod nazivom „Pismo beglerbega Mehmeda Andreasu Batoriju u Temišvaru“ (Schreiben von Beylerbeyi Mehmed an Andreas Bathory in Temeswar) se čuva u austrijskom državnom arhivu pod oznakom „AT-OeStA/HHStA StAbt Türkei I 9-4-21“, a fotografija visoke rezolucije javno je dostupna i ja sam je bez problema preuzeo. Austrijski arhivatori su za dokument naveli da je na srpskom jeziku i da je dostupan i prevod na latinski. Na žalost, fotografija latinskog prevoda je loše rezolucije te se tekst ne može pročitati. Možda ću nekom prilikom otići do arhiva u Beč i potražiti taj dokument.
Knjige i književnost
Sada dajem neke odlomke iz gore navedenog rada.
„Na osnovu iznetog materijala može se zaključiti kako je pismo Mehmed-paše Sokolovića ugarskom vojnom zapovedniku Andrašu Batoriju (1551) pisano starosrpskim jezikom u čijoj se osnovici nalazi jugoistočni srpski dijalekata XVI veka, iz koga su se razvili današnji kosovsko-resavski i prizrensko-timočki govori. Kratkoća pisma, nesigurnost pisara i relativno veliki broj grešaka u pisanju ograničavaju vrednost ovoga pisma u razmatranju bližih odnosa unutar ovoga dijalekta u XVI veku. Pored jezičkih crta koje predstavljaju zajedničko obeležje i savremenih kosovsko-resavskih i prizrensko-južnomoravskih govora (dat. jd. mene, tebe; oblici prezenta nesam, nesmo; nerazlikovanje padeža mesta od padeža pravca; maskulinizacija imenica ženskog roda na konsonant; 1. lice mn. aorista sa -hmo), u pismu su zabeležene i crte koje upućuju na razdvajanje ovih dijalekatskih formacija od XV: -e u lok. jd. imenica ženskog roda, -em u instr. jd. prideva, promena /ə/ u /a/ i /l/ na kraju sloga u /o/ upućuju na razvojne tendencije koje su dovele do formiranja kosovsko-resavskih govora, a balkanističke inovacije (upotreba opšteg padeža i udvajanje objekata), upotreba <č> u vrednosti /ć/, kao i zamenica ovaja mogu svedočiti o formiranju prizrensko-timočkih govora u ovome periodu.“
„Moguće je pretpostaviti da jezičke crte karakteristične za kosovsko-resavske govore zapravo predstavljaju starosrpski standard iz vremena Despotovine koji je pisar morao poznavati, a u koji je uneo i nekoliko crta iz svoga maternjeg govora koji je pripadao prizrensko-timočkoj dijalekatskoj zoni (balkanističke inovacije, nerazlikovanje afrikata). Ovom hipotezom moguće je objasniti i pisanje nesьmь došьlь i molїl mї se sї, paralelno sa primerima u kojima se /ə/ menja u /a/, a /l/ na kraju sloga u /o/. S obzirom na poznatu činjenicu da su pisari u kancelarijama turskih sultana i upravljača bili različitog porekla (Bosna, Srbija, Makedonija), a mnogi verovatno i višejezični, moguće je pretpostaviti da jezik našeg pisma predstavlja kancelarijsku koine nastalu mešanjem jezičkih crta pisara poreklom iz različitih krajeva. Prilikom ovakvih razmatranja uvek treba imati na umu i činjenicu da su u našim starim govorima mogle postojati kombinacije koje danas i ne slutimo, budući ograničeni na podatke iz savremenih dijalektoloških opisa.“
Knjige i književnost
Jezički osavremenjen tekst pisma:
„Jedan je Bog.
Božijom pomoću, ja, rumelijski beglerbeg Mehmed-paša, pišem slavno uhrabrenomu vitezu, mome bratu, Andrašu Batoriju. Dođe tvoj čovek, velikoga kralja Ferdinanda, sa listovima za čestitoga i svetloga, nad kraljevima i carevima, cara, i slavnoga Rustam-pašu. I mi, u taj čas poslasmo čestitome caru svoga pravoga čoveka. Ali, ne zato što malo zemlje ima čestiti car, već zato što je ova zemlja sabljom uzeta, i telosna je bila u čestitoga cara. I kralj Ferdinand imaše sa čestititim carem veru, a čestiti car u ratu beše pod Solnočkom tvrđavom, a vi na carevoj zemlji sagradiste skelu Parkanj. Tako li treba činiti bogopomazanom caru? Ipak, ako hoćete da udvorim kralja kod čestitog cara, i mir da je, dok nismo tamo vojsku poveli, vašom voljom sami nam mirom dajte Parkanj, a za drugo uzalud da je mir. A ja nisam došao ovde od moje volje, već naredbom čestitog cara da proteram, ako da Bog, nekoliko lotrova iz careve zemlje. I eto, čestiti car sam ide sa bezbrojnom vojskom zato što ga jako mnogo razjariste i razgneviste. Ali evo, pošto dođe list kraljev, poslah ga i caru rekoh da stane gde ga list zatekne, a ja ću biti ovde dokle mi dođe vest od čestitog i naročitog cara. Ako li mi se samom nešto pomuti, a ja ću, ako da Bog, ovde zimovati u našoj zemlji erdeljskoj kod babaje starca Đurđa Barata. Naša je vera uzalud tvrda. Ne vidiš li, božjom pomoću uzesmo Bečej, porkolaba mu Fegedi Gabra, i od lubarde ostali junaci, i aračke i galatske porkolabe i junake pustismo da idu gde oni hoće. A tako uzeh careve gradove zbog vašeg zla, zato što uđoste u carevu zemlju i careve gradove. I rekavši da držiš moga čoveka, ja sam Stojana odavno odaslao. Za ovo molio mi se i tvoj i moj čovek: od tebe meni, od mene tebi bez smetnje slobodno da hodi. Tako mi jedinoga Boga i tako mi moje vere, neka bude tako. Ne boj se, pošalji list šta hoćeš i čoveka.
U Temišvar, Andrašu Batoriju. I što mi šalješ listova, sve mi šalji srpskim jezikom, a ne francuski.“
