Naslov u listu Komersant za petak, 13. septembar, bio je dramatičan: „Vladimir Putin povlači crvenu liniju.“ Hoće li Zapad preći preko nje? I, ako to učini, kako će Rusija odgovoriti? Tokom govora u Sankt Peterburgu, Putin je poslao jasno upozorenje Zapadu: ne dozvoliti Ukrajini da koristi dalekometne rakete kako bi napala ruski teritoriju.
Moskva, rekao je, bi to smatrala „direktnim učešćem“ zemalja NATO u ratu u Ukrajini. Na taj način promenila bi se i sama suština sukoba, nastavio je.
„To bi značilo da zemlje NATO, Amerika i evropske države, ratuju protiv Rusije“, kazao je.
Tvrdio je da bi za lansiranje raketa ka Rusiji, Ukrajini bile potrebne informacije sa zapadnih satelita i da bi samo pripadnici zemalja članica NATO-a mogli „uneti misiju leta u ove raketne sisteme“.
Crvene linije prelažene i ranije
Rusija je postavljala crvene linije i ranije. I videla kako se prelaze i ranije. Još 24. februara 2022. godine, kada je najavio početak vojne operacije, predsednik Putin je upozorio „sve one koji bi mogli da se mešaju“.
„Ako neko pokuša da nam stane na put ili bude pretnja našoj zemlji i narodu, mora znati da će Rusija odgovoriti odmah. Posledice će biti takve kakve niste videli u celokupnoj vašoj istoriji“, zapretio je tada.
Zapadni lideri su ignorisali ono što je moglo biti tumačeno kao nuklearna pretnja. Zapad je tada obezbedio Ukrajini tenkove, napredne raketne sisteme i, najnovije, američke borbene avione F-16. Ove godine, Rusija je već optužila Ukrajinu da koristi američke dalekometne ATAKMS rakete za ciljanje Krima.
Štaviše, tokom poslednje dve godine, ruski zvaničnici i državni mediji su u mnogim prilikama optuživali Zapad za „borbu protiv Rusije“ ili pokretanje „rata“ protiv Rusije.
Ali iz gomile poslednjih izjava predsednika Putina, jasno je da smatra da bi ciljanje međunarodno priznate ruske teritorije zapadnim raketnim sistemima podiglo sukob na novi nivo. Ono što nije jasno naglasio u četvrtak jeste kako bi Moskva odgovorila.
„Donosićemo odluke u skladu sa pretnjama koje će nam biti upućene“, rekao je Vladimir Putin.
U petak, Rusija je povukla akreditaciju šestorici britanskih diplomata, optužujući ih za „subverzivne aktivnosti“ i pretnje bezbednosti Rusije.
Potencijalni odgovor
Međutim, Putinov potencijalni odgovor nije jednostavan. Neke naznake dao je još u junu.
Na sastanku sa šefovima međunarodnih novinskih agencija, upitan je kako bi Rusija reagovala ako bi Ukrajina dobila priliku da pogodi mete na ruskoj teritoriji oružjem koje je snabdeveno iz Evrope?
„Prvo, naravno, poboljšaćemo naše sisteme protivvazdušne odbrane. Uništićemo njihove rakete. Drugo, mi smatramo da ako neko misli da je moguće snabdeti takvim oružjem ratnu zonu kako bi napali našu teritoriju i stvorili probleme za nas, zašto ne bismo snabdeli oružjem iste klase te regije širom sveta gde će ciljati osetljive objekte zemalja koje to rade Rusiji?,“ odgovorio je predsednik Putin.
Drugim rečima, naoružavanje zapadnih protivnika da napadaju zapadne mete u inostranstvu je nešto što Moskva razmatra.
Revizija nuklearne doktrine
Ranije ovog meseca, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, Sergej Rjabkov, najavio je da će Rusija revidirati nuklearnu doktrinu: dokument koji definiše u kojim okolnostima bi Moskva mogla razmotriti upotrebu nuklearnog oružja.
On je sugerisao da je odluka o reviziji doktrine povezana sa „eskalacijom kursa zapadnih protivnika“.
U međuvremenu, Kir Starmer je u Vašingtonu na sastancima sa predsednikom Bajdenom. Očekuje se da će razgovarati i o pitanju Ukrajine i dalekometnih raketa.
„Rusija je započela ovaj sukob. Rusija je nelegalno napala Ukrajinu i može odmah da okonča ovaj sukob“, rekao Starmer je na putu za Vašington.
Zapadni lideri će morati da odluče šta smatraju većim rizikom: eskalaciju sukoba ili potrebu da se ukinu ograničenja za korišćenje zapadnih raketa u Ukrajini.
