Наслов у листу Комерсант за петак, 13. септембар, био је драматичан: „Владимир Путин повлачи црвену линију.“ Хоће ли Запад прећи преко ње? И, ако то учини, како ће Русија одговорити? Током говора у Санкт Петербургу, Путин је послао јасно упозорење Западу: не дозволити Украјини да користи далекометне ракете како би напала руски територију.
Москва, рекао је, би то сматрала „директним учешћем“ земаља НАТО у рату у Украјини. На тај начин променила би се и сама суштина сукоба, наставио је.
„То би значило да земље НАТО, Америка и европске државе, ратују против Русије“, казао је.
Тврдио је да би за лансирање ракета ка Русији, Украјини биле потребне информације са западних сателита и да би само припадници земаља чланица НАТО-а могли „унети мисију лета у ове ракетне системе“.
Црвене линије прелажене и раније
Русија је постављала црвене линије и раније. И видела како се прелазе и раније. Још 24. фебруара 2022. године, када је најавио почетак војне операције, председник Путин је упозорио „све оне који би могли да се мешају“.
„Ако неко покуша да нам стане на пут или буде претња нашој земљи и народу, мора знати да ће Русија одговорити одмах. Последице ће бити такве какве нисте видели у целокупној вашој историји“, запретио је тада.
Западни лидери су игнорисали оно што је могло бити тумачено као нуклеарна претња. Запад је тада обезбедио Украјини тенкове, напредне ракетне системе и, најновије, америчке борбене авионе Ф-16. Ове године, Русија је већ оптужила Украјину да користи америчке далекометне АТАКМС ракете за циљање Крима.
Штавише, током последње две године, руски званичници и државни медији су у многим приликама оптуживали Запад за „борбу против Русије“ или покретање „рата“ против Русије.
Али из гомиле последњих изјава председника Путина, јасно је да сматра да би циљање међународно признате руске територије западним ракетним системима подигло сукоб на нови ниво. Оно што није јасно нагласио у четвртак јесте како би Москва одговорила.
„Доносићемо одлуке у складу са претњама које ће нам бити упућене“, рекао је Владимир Путин.
У петак, Русија је повукла акредитацију шесторици британских дипломата, оптужујући их за „субверзивне активности“ и претње безбедности Русије.
Потенцијални одговор
Међутим, Путинов потенцијални одговор није једноставан. Неке назнаке дао је још у јуну.
На састанку са шефовима међународних новинских агенција, упитан је како би Русија реаговала ако би Украјина добила прилику да погоди мете на руској територији оружјем које је снабдевено из Европе?
„Прво, наравно, побољшаћемо наше системе противваздушне одбране. Уништићемо њихове ракете. Друго, ми сматрамо да ако неко мисли да је могуће снабдети таквим оружјем ратну зону како би напали нашу територију и створили проблеме за нас, зашто не бисмо снабдели оружјем исте класе те регије широм света где ће циљати осетљиве објекте земаља које то раде Русији?,“ одговорио је председник Путин.
Другим речима, наоружавање западних противника да нападају западне мете у иностранству је нешто што Москва разматра.
Ревизија нуклеарне доктрине
Раније овог месеца, заменик министра спољних послова Русије, Сергеј Рјабков, најавио је да ће Русија ревидирати нуклеарну доктрину: документ који дефинише у којим околностима би Москва могла размотрити употребу нуклеарног оружја.
Он је сугерисао да је одлука о ревизији доктрине повезана са „ескалацијом курса западних противника“.
У међувремену, Кир Стармер је у Вашингтону на састанцима са председником Бајденом. Очекује се да ће разговарати и о питању Украјине и далекометних ракета.
„Русија је започела овај сукоб. Русија је нелегално напала Украјину и може одмах да оконча овај сукоб“, рекао Стармер је на путу за Вашингтон.
Западни лидери ће морати да одлуче шта сматрају већим ризиком: ескалацију сукоба или потребу да се укину ограничења за коришћење западних ракета у Украјини.
