Хути, шиитска милиција која контролише већи део земље, одлучили да покажу своју солидарност са Палестинцима тако што ће нападати израелске циљеве. Они су оборили амерички дрон, запленити израелски брод за превоз аутомобила и испалили неколико ракета и дронова према Израелу. Овим поступцима, они су изазвали оштру реакцију САД и Израела, који су послали своје ратне бродове и авионе у Црвено море и оборили неке од њихових пројектила и летелица. Ово је довело до ескалације напетости у теснацу Баб ел Мандеб, који је стратешки важан за светску трговину нафтом и другом робом.
Yemeni Answar-Allah movement published scene of seizing Israel ship#Huthi #Yemen pic.twitter.com/Q1Dp3FVT8I
— GAZA NOW🇵🇸🇹🇷🇮🇷 (@Sanju01720) November 20, 2023
Хути тврде да је њихова акција мотивисана верском и националном дужношћу да подрже Палестинце, који су под великим притиском израелске војске у Гази. Они такође кажу да су забранили пловидбу за израелске бродове у Црвеном мору, док су осталим дозволили да пролазе без проблема. Међутим, постоји и друга страна ове приче. Хути су под утицајем Ирана, који им пружа финансијску, војну и политичку подршку. Иран је главни регионални ривал Саудијске Арабије, која води коалициону интервенцију у Јемену против Хута. Иран такође има непријатељски однос са Израелом, којег сматра за свог главног непријатеља на Блиском истоку.
This is how yemen’ s huthi seized hijsraeli’s ship! pic.twitter.com/2U9O1wl8dc
— khurshid jahan (@khurshidjahan) November 21, 2023
Удари Хезболаха
У Либану, где је такође слаба централна власт и велики утицај Ирана преко Хезболаха, ствари су такође напете. Хезболах је шиитска организација која има и војно и политичко крило. Она је велики пријатељ Палестинцима и непријатељ Израелу, са којим је водила рат 2006. године. Хезболах је такође учествовала у борбама у Сирији на страни Асадовог режима.
У последњих неколико дана, Либански Хезболах је извршио низ напада на север Израела, у близини границе с Либаном. Овај покрет, који је подржан од стране Ирана, тврди да је успео да погоди више циљева у израелској територији, користећи беспилотне летелице, ракете и гранате.
Хезболах је објавио видео снимке који приказују како њихове беспилотне летелице прелазе преко границе и испуштају експлозивне уређаје на израелске војне положаје. Он је такође рекао да је гађао израелске војнике артиљеријском ватром и да је покренуо ракетни напад на израелске базе у близини границе. Хезболах је тврдио да је у овим нападима убио и ранио неколико израелских војника.
Ови напади су наставак ескалације насиља између Израела и Хезболаха, која је почела 7. октобра, када је Хезболах оборио израелски дрон над либанском територијом. Од тада, обе стране су обавилe више ваздушних и земаљских нападa, углавном у пограничном подручју. Ова ситуација је довелa до забринутости за нови рат између Израела и Хезболахa
🚨🇮🇱🇱🇧 Hezbollah just COMPLETELY BOMBED ISRAEL’S Birnit Military Base to ashes.
pic.twitter.com/WZCIdCiR4a— Jackson Hinkle 🇺🇸 (@jacksonhinklle) November 20, 2023
У Сирији, где се води грађански рат од 2011. године, Израел и САД су више пута бомбардовали положаје проиранских милиција, које подржавају режим Башара ал Асада. Ове милиције су такође укључене у борбу против Исламске државе, која је и даље присутна у неким деловима земље.
Нове претње стари ратови
Безбедност пловидбе Црвеним моремје је угрожена. Овде пролази око 10% укупне светске трговине. Ово море је витални поморски пут који повезује Европу и Азију преко Суецког канала на северу и Баб ел Мандеба на југу. Око Црвеног мора живи око 620 милиона људи, али се очекује да би у наредних 25 година број становника могао бити удвостручен, те да би драматично могао скочити и бруто национални производ овог региона – са садашњих 1,8 на 6,1 билиона долара.
Али данас, међутим, афричка и арапска обала Црвеног мора су великим делом потпуно неразвијене, без инфраструктуре и значајних лука. Тиме расте опасност од конфликата и политичке нестабилности. Неколико земаља у региону су у рату или грађанском рату (Судан, Јемен, Сомалија), а неколико других су под притиском етничких или религиозних подела (Египат, Етиопија, Еритреја). Осим тога, Црвено море је и место супарништва великих сила, као што су САД, Кина, Русија и Турска, које имају своје војне базе или интересе у овом подручју.
