Sposobnost da se pretvaramo je važna veština za život, bez obzira na to da li je reč o izmišljanju u detinjstvu ili lažiranju interesa za omiljenu TV seriju partnera.
Tu veštinu ljudi uče iznenađujuće rano u životu, sugeriše nova studija objavljena u časopisu Kognitiv development.
Naučnici iz Velike Britanije ispitali su 902 roditelja iz Britanije, SAD i Australije o njihovoj deci, starosti do 47 meseci i otkrili da neki mališani mogu da se pretvaraju za potrebe igre već od četvrtog meseca starosti, dok je polovina njih sposobna da se pretvara do prve godine. Do 13 meseci starosti polovina dece ume i da prepozna pretvaranje.
„Naše istraživanje pokazuje da je pretvaranje kompleksan proces koji počinje da se razvija veoma rano u životu, pomaže u razvoju kognitivnih i društvenih osobina. Pretvaranje je ključni deo dečjeg učenja, kreativnosti, sticanja prijatelja i razumevanja drugih ljudi. Studija mapira različite faze razvoja ove veštine i njene tipove“, rekla je psiholog Elena Hoicka sa Univerziteta u Bristolu.
Pretvaranje postaje sofisticiranije kako deca odrastaju. Hoicka i njena koautorka klinička psihološkinja Univerziteta u Oksfordu Eloiz Pruten, otkrivaju da pretvaranje počinje sa telom jer se deca pretvaraju da spavaju, na primer, a onda prelazi na gestove i akcije poput pranja zuba prstom, a onda se razvija do zamene predmeta kada, na primer, koriste bananu kao telefon.
Do druge godine deca razvijaju apstraktnije misli, otkrili su naučnici. U toj fazi mogu da se pretvaraju da rade nešto s čim nemaju nikakvog iskustva, poput na primer pilotiranja avionom.
Do treće godine koriste cela tela da se pretvaraju da su drugi ljudi, junaci iz crtaća, na primer, životinje ili drveće. Tada mogu da uključe i neobičan scenario poput imaginarnih prijatelja.
„Kako se razvijaju njihove jezičke sposobnosti, to im pomaže da se pretvaraju na nove načine i da imaju dobro osmišljene priče za to“, rekla je Hoicka.
Ona je dodala da su identifikovali 18 tipova pretvaranja kod ispitane dece, piše Sajens alert.
