Iz malog uzorka zdravog tkiva pacijenta izoluju se keratinociti koji se veštački umnožavaju. U centru u Lozani već se leči sedmoro nastradalih u požaru u Kran-Montani.
Centar za proizvodnju ćelija kože pri Univerzitetskoj bolnici u Lozani bavi se uzgojem kože u laboratorijskim uslovima, koristeći ćelije pacijenta ili donorsko tkivo. Zato su stručnjaci ove ustanove među prvima priskočili u pomoć povređenim osobama u nedavnom požaru u Kran-Montani, čije opekotine pokrivaju između 40 i 60 odsto tela. Kako prenose švajcarski mediji, trenutno se ovde leči sedam pacijenata. Centar je do sada primio 15 zahteva za transplantaciju kože u vezi sa požarom u Kran-Montani, dok inače proizvodi transplantate za oko 20 pacijenata godišnje, piše „Svis info“, a prenosi Tanjug.
Loran Karez objasnio je da je centar jedini koji je sposoban da proizvede tolike količine kožnog tkiva, a da se pri tom pridržava švajcarskog i evropskog zakonodavstva. Radi se sa komadima zdrave kože uzetim od povređenih kako bi se izbegao rizik od odbacivanja.
„Od 10 kvadratnih centimetara zdrave kože možemo da proizvedemo između jedne i tri serije od 2.600 kvadratnih centimetara, što predstavlja otprilike površinu leđa“, izjavio je on.
Specifični tretmani ove ustanove su autologni transplantati. Iz malog uzorka zdrave kože pacijenta izoluju se keratinociti koji se umnožavaju u laboratoriji. Za dve do tri nedelje, ovaj uzorak može narasti do 2.600 kvadratnih centimetara novog tkiva spremnog za presađivanje. Ovo tkivo ne sadrži dlake niti znojne žlezde. Centar je poznat i po izradi bioloških zavoja koji koriste progenitorne ćelije kože nanete na bazu od konjskog kolagena, koji ubrzavaju zarastanje i služe kao privremeno rešenje pre transplantacije. Centar je fokusiran i na izradu ćelija u spreju, namenjenih hitnim slučajevima, kada se ćelije nanose direktno na ranu putem spreja.
Procenat uspešnosti
Specijalista za teške opekotine, dr Olivije Pantet, naveo je da kada je 50 do 60 odsto površine tela izgorelo, koža mora da se uzgaja u laboratorijama, jer to jednostavno nije moguće uraditi pomoću preostale zdrave kože. Uspeh presađene kože nije uvek zagarantovan.
„Ako se presađena koža primi u 80 odsto slučajeva, veoma smo zadovoljni, jer je to odličan rezultat“, kazao je Pantet.
Za pacijenta sa teškim opekotinama lečenje obično traje tri do šest meseci u bolnici, dok potpuni oporavak i rehabilitacija traju godinama.
U prvih 48 do 72 sata od nastanka opekotina, fokus je na reanimaciji tečnostima i održavanju funkcije organa. Pacijent je u indukovanoj komi kako bi se kontrolisali ekstremni bolovi. Nakon toga, u prve dve do četiri nedelje, uzima se mali komad zdrave kože: ako je ostalo 40 odsto zdrave kože, to je dovoljno da se započne uzgoj. Laboratoriji su potrebne oko tri nedelje da iz biopsije proizvede dovoljno „ploča“ nove kože za pokrivanje velikih površina. Dok se čeka uzgojena koža, rane se pokrivaju biološkim zavojima ili kožom donora (kadavera).
Nakon što je koža uzgojena, sprovode se sukcesivne operacije presađivanja. Svakom graftu je potrebno sedam do 10 dana da se „primi“. Posle tri meseca, kada se rane zatvore, pacijent prelazi na rehabilitaciju, kako bi se povratila pokretljivost, jer se koža skuplja i zateže zglobove.
Posle toga sledi oporavak u nekoj od banja. U Švajcarskoj se pacijenti često upućuju u centre kao što je „Lavey-les-Bains“, gde se koriste termalne vode za omekšavanje ožiljnog tkiva i smanjenje svraba, koji je čest pratilac zarastanja. Ako ožiljci postanu previše tvrdi ili crveni, koristi se laserska terapija (frakcioni CO₂ laser).
Centar u Lozani radi od 2015. godine i jedan je od najvećih centara ovog tipa u Evropi. Zahvaljujući inovativnoj tehnologiji, smrtnost je značajno smanjena, jer nema rizika od odbacivanja tkiva, što je ranije bio glavni problem kod velikih opekotina.
U specijalnom odelu 23 sata dnevno
Jedan od najtežih delova oporavka je nošenje kompresivne odeće – specijalnog odela 23 sata dnevno, tokom 12 do 18 meseci, kako bi se sprečilo stvaranje zadebljanja i ožiljaka. Ispod odela postavljaju se silikonske ploče ili gelovi, koji održavaju hidrataciju ožiljka i povećavaju elastičnost. Fizioterapeuti rade limfne drenaže i masaže kako bi razbili adhezije, odnosno slepljivanje tkiva između kože i mišića. Ovo je ključno za očuvanje pokretljivosti zglobova.
Metod ipak nije svemoćan
Iako su metode revolucionarne, one ipak nisu svemoćne i ne mogu se primeniti kod svih vrsta opekotina, niti kod svakog pacijenta. Kod pacijenata sa dijabetesom i vaskularnim bolestima, zbog loše cirkulacije, uzgojene ćelije se teže „primaju“ i dolazi do njihovog odumiranja. Kod osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom, usled drugih bolesti ili terapija, veći je rizik od infekcije na mestu nanošenja ćelija. Infekcija može uništiti laboratorijski uzgojenu kožu u roku od nekoliko sati. Metoda nije efikasna ni kod dubokih opekotina četvrtog stepena, kada su oštećeni mišići, tetive i kosti.
Poslednji razlog je psihološke prirode, jer neki pacijenti ne mogu da izdrže rigorozan režim nošenja kompresivnih odela 23 sata dnevno ili intenzivne masaže. U tim slučajevima, ožiljci se mogu ukloniti jedino novom operacijom.
