Deveti forum o saradnji Kine i Afrike (FOCAC) i FOCAC samit održan u Pekingu od 4. do 6. septembra označili su značajnu fazu u odnosima Afrike sa globalnim partnerima u post-pandemijskoj eri.
Kina je poslednji veliki partner koji je održao samit sa afričkim nacijama nakon završetka pandemije; samite sa Afrikom održali su EU i SAD 2022. godine, a Rusija 2023. godine.
Pandemija, u kombinaciji sa rastućim globalnim tenzijama, makroekonomskim promenama i nizom kriza, naglasila je sve veću ulogu Afrike u globalnoj ekonomiji i politici – nešto čega je Kina, koja je doživela velike promene (i unutrašnje i spoljne) kao rezultat pandemije, itekako svesna.
Kina kao politički i vojni saveznik Afrike
Jasno je da odnos između Kine i Afrike ulazi u novu fazu. Kina više nije samo povlašćeni ekonomski partner za Afriku, kao što je to bila u prvoj deceniji 21. veka. Postala je ključni politički i vojni saveznik za mnoge afričke zemlje.
Ovo je očigledno iz sve veće uloge Kine u obuci afričkih državnih službenika i deljenju ekspertize sa njima, kao i iz nekoliko inicijativa najavljenih na samitu, uključujući vojno-tehničku saradnju: programe obuke oficira, napore u razminiranju i preko 100 miliona dolara koje će Kina obezbediti za podršku oružanim snagama afričkih nacija.
Oprezan politički pristup Pekinga
Na političkom planu, međutim, Peking postupa veoma oprezno i gore pomenute inicijative treba videti kao prve oprezne pokušaje, a ne kao sistematsku strategiju. Dok Kina nastoji da izbegne političku konfrontaciju sa Zapadom u Africi i čak blisko sarađuje sa njim po određenim pitanjima, postaje sve teže to činiti.
Vašington je odlučan u nameri da vodi politiku sukoba sa Pekingom u Africi – to je očigledno i iz retorike SAD-a i iz njenih strateških dokumenata.
Rastuća konkurencija između Kine i Zapada u Africi
„Razvod“ između Kine i Zapada je gotovo neizbežan. To znači da kineske kompanije mogu izgubiti ugovore sa zapadnim korporacijama i neće imati pristup transportnoj i logističkoj infrastrukturi. Kao posledica toga, Kina će morati da razvije svoj sopstveni sveobuhvatni pristup Africi, bilo nezavisno ili u saradnji sa drugim globalnim centrima moći.
TAZARA projekat kao alternativa Lobito koridoru
Važan znak rastuće konfrontacije između SAD-a i Kine u Africi bilo je potpisivanje trilateralnog memoranduma o razumevanju između Kine, Tanzanije i Zambije u vezi sa rekonstrukcijom Tanganjika-Zambija železnice (TAZARA), koju je prvobitno izgradila Kina 1970-ih godina.
Ako se proširi, elektrifikuje i modernizuje, TAZARA ima potencijal da postane održiva alternativa jednom od ključnih američkih investicionih projekata u regionu: Lobito koridoru.
Strateška uloga transportne infrastrukture
U unutrašnjim regionima kao što je istočni Kongo, transportna infrastruktura igra ključnu ulogu u procesu eksploatacije minerala. S obzirom na nedostatak železničkih i putnih mreža u regionu, čak i jedna neelektrifikovana železnička pruga koja vodi do luke na Atlantiku ili Indijskom okeanu može značajno poboljšati rad rudarskog sektora i trajno vezati regione za eksploataciju i preradu sa određenim tržištima
Izgleda da kineska inicijativa ima veći potencijal u poređenju sa američkom, posebno zato što kineske kompanije kontrolišu glavne rudnike i u Demokratskoj Republici Kongo i u Zambiji.
Kina obezbeđuje 50 milijardi dolara afričkim zemljama
To im daje jasnu prednost u radu sa kineskim operaterima i opremom, olakšavajući izvoz minerala preko istočnoafričkih luka. Sve u svemu, ovo ukazuje na to da će istočna Afrika zadržati svoju ulogu ekonomskog lidera na kontinentu i jednog od najintegrisanijih i najbrže rastućih regiona za uvoz.
Vrhunac samita bila je kineska obaveza da obezbedi 50 milijardi dolara afričkim zemljama u naredne tri godine (do 2027. godine).
Ova cifra odražava 55 milijardi dolara koje su SAD obećale Africi (za tri godine) na samitu SAD-Afrika 2022. godine i 170 milijardi dolara koje je EU obećala da će obezbediti tokom sedam godina još 2021. godine. Shodno tome, vodeći globalni igrači izdvajaju otprilike 15-20 milijardi dolara godišnje za Afriku.
Donacije minimalno doprinose ekonomskom rastu Afrike
U poslednjih nekoliko godina primećen je rast ovakvih obećanja. Gotovo svaka zemlja je spremna da obeća Africi nešto – na primer, Italija je obećala milijardu dolara godišnje.
Međutim, ovi veliki paketi takozvane „finansijske pomoći“ često imaju malo zajedničkog sa stvarnom pomoći, jer su obično u pitanju komercijalni krediti ili korporativne investicije. Štaviše, značajan deo ovih sredstava troši se u zemljama donatorima (npr. na nabavku i proizvodnju robe), što znači da one minimalno doprinose ekonomskom rastu afričkih nacija.
Što se tiče Kine, ona će obezbediti oko 11 milijardi dolara prave pomoći
Ovo je značajna suma koja će biti korišćena za razvoj zdravstvene zaštite i poljoprivrede u Africi. Dodatnih 30 milijardi dolaziće u obliku kredita (otprilike 10 milijardi dolara godišnje) i još 10 milijardi dolara kao investicije.
Opšti finansijski okvir omogućava nam da donesemo određene zaključke, iako je važno napomenuti da metodologija za izračunavanje ovih cifara nije jasna, i linija između kredita, humanitarne pomoći i investicija ostaje nejasna.
U pogledu investicija (koje u proseku iznose oko 3 milijarde dolara godišnje), Peking planira da održi prethodni nivo aktivnosti – u poslednjih nekoliko godina, kineske direktne strane investicije (FDI) kretale su se između 2 i 5 milijardi dolara godišnje.
Finansijska i humanitarna pomoć bi mogla da se gotovo udvostruči (sa trenutnih 1,5 milijardi do 2 milijarde dolara godišnje), dok se očekuje da će se kreditiranje vratiti na nivoe pre pandemije (koji će i dalje biti ispod vrhunskih godina od 2012. do 2018.).
Ekonomski plan Kine za Afriku deluje prilično konzervativno
Nije iznenađujuće da su pitanja duga bila u centru pažnje tokom samita. Tokom pandemije Covid-19, makroekonomska stabilnost afričkih zemalja se pogoršala, što je dovelo do problema sa otplatom dugova i nateralo Afriku da pokrene procese restrukturiranja duga uz pomoć MMF-a i G20.
Počevši od 2020. godine, kombinacija unutrašnjih i spoljnih faktora dovela je do toga da Kina značajno smanji svoje kreditiranje afričkih zemalja – sa oko 10-15 milijardi dolara na 2-3 milijarde dolara.
Kina želi da osigura povrat svojih kredita
Ovo smanjenje finansiranja podstaklo je ekonomske reforme u nekoliko afričkih zemalja (npr. u Gani, Keniji i Nigeriji), koje su se okrenule strožijim poreskim i monetarnim politikama.
Iako obećanja o povećanju kreditiranja mogu delovati kao dobra vest za afričke nacije, verovatno je da će veliki deo ovog finansiranja ići na otplatu kamata na postojeće obaveze i restrukturiranje dugova, jer Kina želi da osigura povrat svojih kredita.
Uprkos opreznom pristupu Kine prema Africi, njena interakcija sa kontinentom će se razvijati kao rezultat spoljnih i unutrašnjih promena koje utiču i na Afriku i na Kinu. Afrika će postepeno postati više industrijalizovana i smanjiće uvoz, dok će potražnja za investicijama i lokalnom proizvodnjom rasti.
Kina će se suočiti sa demografskim izazovima, a radna snaga će se smanjiti
Ovo može podstaći bilateralnu saradnju jer bi neka proizvodna postrojenja mogla biti preseljena iz Kine u Afriku. Najverovatnije će to biti u istočnoafričkim zemljama poput Etiopije i Tanzanije, uzimajući u obzir trenutne kineske investicije u njihovoj energetskoj i transportnoj infrastrukturi.
Pored toga, sa porastom afričkog stanovništva i smanjenjem kineskog, očekuje se da će Peking privući više afričkih radnika migranata kako bi pomogao u rešavanju problema nedostatka radne snage.
Ojačavanje ekonomskih veza između Kine i Afrike
Ove demografske promene, zajedno sa povećanjem proizvodnih kapaciteta u Africi, mogle bi dodatno ojačati ekonomske veze između Kine i afričkih zemalja. Takođe, rast populacije u Africi otvara mogućnost za veći razvoj tržišta rada, što bi moglo stvoriti povoljnije uslove za afričke zemlje da pregovaraju o boljim uslovima u trgovini i investicijama sa Kinom i drugim globalnim igračima.
Konačno, iako Kina nastupa oprezno u pogledu ekonomske i političke saradnje sa Afrikom, čini se da je spremna da održi dugoročne odnose sa afričkim državama. Dok se globalni odnosi preoblikuju, Afrika će nastaviti da igra sve veću ulogu u svetskoj ekonomiji, a Kina, suočena sa sopstvenim izazovima, biće motivisana da produbi ove veze kako bi osigurala ekonomski rast i političku stabilnost.
