Jedan od vodećih zdravstvenih problema u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju su kardiovaskularne bolesti. Učestalost kardiovaskularnih oboljenja u populaciji među svim oboljenjima iznosi 14 -16 procenata, a u odnosu na ukupan broj stanovništva ove bolesti zahvataju čak 12-19 odsto populacije.
Vodeći su uzrok prevremene smrtnosti i invalidnosti, a prateći ishranu stanovništva kod nas i u svetu, mnogi autori su utvrdili da su odstupanja od racionalne ishrane u snažnoj korelaciji sa kardiovaskularnom patologijom. Zbog toga se nepravilna ishrana najčešće optužuje za pandemiju kardiovaskularnih oboljenja.
Nutricionista Ana Todorović navodi da su nutritivni faktori hiperkalorijska ishrana, visok unos masti životinjskog porekla, zatim prostih ugljenih hidrata, disbalans u potrošnji proteina, nizak unos dijetalnih vlakana, deficit vitamina i minerala, preterano konzumiranje alkohola i kafe kao i preterani unos kuhinjske soli.
„Jedan od najzdravijih načina ishrane prema naučnim istraživanjima i preporukama kardiologa je mediteranska ishrana. Opšte je poznato da je ona tradicionalan način ishrane koju koriste stanovnici mediteranskih zemalja kao što su Grčka, Italija, Španija… Veliki broj istraživanja rađenih na ovu temu pokazao je da mediteranski način ishrane omogućava postepeno skidanje kilograma, uz korišćenje zdravih i nutritivno vrednih namirnica. Takođe, hrana pripremljena na mediteranski način preventivno deluje kod osoba obolelih od srčanih oboljenja i smanjenju rizika od nastanka moždanog udara, dijabeteasa tipa 2 i kancera“, kaže sagovornica Politike.
Osnovne namirnice mediteranske kuhinje
Ova ishrana sadrži nizak procenat proteina i zasićenih masti, a akcenat je na svežem voću i povrću, žitaricama od celog zrna i mahunarkama. Sir i jogurt mogu se konzumirati svakodnevno, dok se jaja, riba, crveno meso (najčešće jagnjetina i junetina) preporučuju jednom ili dva puta nedeljno, ističe Todorović. Maslinovo ulje je glavni izvor masti u ovoj dijeti, a sveže sezonsko voće i povrće sastojak svakog obroka. Mediteranska dijeta koristi i dosta začinskog bilja, kao što su bosiljak origano, ruzmarin, menta, peršun, a jelu se daje poseban šmek korišćenjem belog luka ili limuna.
„Iako mnogi tvrde da mediteranska ishrana sadrži veliki procenat masti, ovde se radi o zdravim mastima kojih ima u maslinama, koštunjavim plodovima i avokadu i omega-tri masnim kiselinama koje se nalaze u ribi, lanu i koštunjavim plodovima. Istraživanja su pokazala da su ove masti itekako korisne, oni koji drže mediteransku dijetu sa visokim sadržajem mononezasićenih masti ostaju vitki uprkos njenom velikom procentu“.
Od namirnica favoriti su paradajz, brokoli, spanać, luk, šargarepa, krastavac, tikvice, krompir, pomorandže, grejpfrut, lubenica, dinje, jagode, jabuke, mandarine, bademi, lešnici, orasi, pistaći, seme bundeve, suncokreta, pasulj, sočivo, leblebije, zatim žitarice sa celim zrnom, riba i morski plodovi, a od mesa mahom kokošije, guščije, juneće i jagnjeće, kao i jaja.
Smernice za pravu mediteransku dijetu
Meditranska ishrana se ne može zamisliti bez maslinovog ulja. Ovo ulje bogato je moononezasićenim kiselinama koje se smatraju zdravim mastima, veoma pogodnim i preporučljivim za ishranu. Većina zemalja Mediterana ima tradiciju u uzgajanju maslina i koriste samo najbolje ulje za ishranu.
Maslinovo ulje koristi se za salate, kao sastojak u namazima i većini jela. Ne postoji predstavnik mediteranske zemlje koji za vreme obroka neće zatražiti maslinovo ulje, da ga doda u makar jedno jelo.
Takođe, Mediteranske zemlje imaju tu sreću da su u svakom trenutku bogate svežim namernicama. Pogodna klima omogućava da se sveže voće i povrće uzgaja u svako doba godine, pa je ono glavni sastojak svakog obroka. Ovo je jako važno za mediteransku dijetu, jer je sveže voće i povrće veoma važno za izbalansiranu ishranu, koja je istovremeno i zdrava i daje osećaj sitosti. Sveže voće i povrće dodaje se i gotovim jelima – pasta u Italiji nezamisliva je bez svežeg paradajza.
Zemlje mediteranskog područja se i same razlikuju u načinu pripeme i učestalosti korišćenja pojedinih namirnica, što ih čini pravom riznicom raznovrsnosti namirnica i ukusa. Mediteranska dijeta ne preporučuje više od tri obroka dnevno. Ali, ukoliko ogladnite u međuvremenu, idealna užina može biti šaka oraha, lešnika ili badema, voće, šargarepa sečena na tanke kriške, šaka jagoda, malina, kupina, borovnica, jogurt ili jabuka sečena na kriške, sa medom i bademima.
