Pitajte hiljade tinejdžera da li česta upotreba određenih supstanci nosi visok rizik od štete, i većina će uglavnom tačno odgovoriti: većina će reći da za cigarete, alkohol, kokain i heroin postoji visok rizik. Ali postoji jedna supstanca koju mnogi preskaču – kanabis.
Samo 35 posto tinejdžera u dobi od 12 do 17 godina percipira „veliki rizik od štete“ od pušenja marihuane jednom ili dvaput nedeljno, prema Nacionalnom istraživanju o upotrebi droga i zdravlju.
To je stav koji možda dele i neki od njihovih roditelja. Roditelji često ne razumeju da proizvodi koji se koriste danas „nisu ono što su znali kada su bili u srednjoj školi“, kaže Keli Jang-Volf, licencirani klinički psiholog i istraživač u Kaiser Permanente Northern California Division of Research u Oklendu.
Ako njihova deca koriste kanabis, roditelji mogu pomisliti: „nije toliko loše, barem ne koriste ovu drugu drogu koja je gora“.
Ali proizvodi sa kanabisom koji su sada dostupni znatno su jači – što može povećati rizik od zavisnosti i psihoze – nego ranije. Biljke marihuane su uzgajane da sadrže više delta-9-tetrahidrokanabinola, ili THC-a, glavne psihoaktivne hemikalije. 1995. godine, ukupan procenat THC-a po težini materijala biljke marihuane bio je oko 4 posto; sada je dostupna marihuana sa sadržajem THC-a od 20 posto ili više.
Kanabis je legalan za rekreativnu upotrebu kod odraslih u 24 države, te medicinsku upotrebu u 38 država. Široka dostupnost kanabisa „promoviše ideju da je siguran“, kaže pedijatar Beth Ebel sa Univerziteta Washington School of Medicine i Seattle Children’s Hospital.
Ali to je „pogrešno pretpostavljanje“. THC može uticati na hemiju mozga „na način koji nije bio predviđen“, kaže Ebel. „Neki od najgorih efekata mogu imati doživotne posledice po zdravlje, posebno za mladu osobu.“
Koncentrovani proizvodi sa kanabisom mogu biti toliko izuzetno jaki, i tako različiti od onoga što se znalo kao kanabis, da „treba početi da ih nazivamo nečim drugim“, kaže neurobiolog Jasmin Hurd sa Icahn School of Medicine na Mount Sinai u Njujorku.
Kako THC utiče na mozak adolescenata
Kao što važi i za druge droge, adolescencija je posebno rizično vreme za korišćenje kanabisa. „Adolescentni mozak se još uvek razvija do rane odraslosti“, kaže Hurd. Tokom ovog perioda, veze unutar mozgova adolescenata se formiraju, ojačavaju ili se smanjuju. „Vaš mozak pokušava da shvati, ‘šta je važno da naučim, i šta je važno da zadržim'“, kaže Ebel, i ovaj proces je „negativno pogođen od strane THC-a“.
THC se vezuje za jedan od glavnih receptora, nazvan CB1, endokanabinoidnog sistema. Ovaj kompleksni sistem utiče na mnoge funkcije u telu. U mozgu, endokanabinoidni sistem igra ključnu ulogu u razvoju organa i pomaže u regulaciji anksioznosti, bola, memorije, motivacije ponašanja i još mnogo toga.
Endokanabinoidni sistem takođe doprinosi strukturnim promenama koje se javljaju dok se razvijaju mozgovi tinejdžera. Ali THC može da ometa signalizaciju sistema tokom ovog ključnog vremena i ostavlja trag na strukturi mozga.
Studije na životinjama su otkrile da izlaganje THC-u tokom adolescencije može smanjiti receptore CB1 u mozgu i dovesti do dugotrajnih problema sa memorijom i učenjem. Jedno od područja na koja psihoaktivna hemikalija utiče je prednji korteks, koji sazreva tokom adolescencije i integralan je za rešavanje problema i regulaciju emocija. U adolescentnih pacova injektovanih THC-om, izbočine nervnih ćelija koje se povezuju sa drugim nervnim ćelijama bile su preuranjeno smanjene, narušavajući vezu prednjeg korteksa, izveštavali su Hurd i kolege u časopisu Molecular Psychiatry 2019. godine.
Postoje i dokazi kod ljudi da THC menja mozgove adolescenata. Istraživači su analizirali skoro 1.600 magnetno-rezonantnih snimaka mozgova gotovo 800 adolescenata, uzetih u proseku sa 14 i 19 godina. Postojala je veza između upotrebe kanabisa tokom pet godina i ubrzanog stanjivanja prednjeg korteksa, izveštavali su istraživači u JAMA Psyhiatry 2021. godine. Stanjivanje korteksa se očekuje tokom adolescencije i verovatno je povezano sa smanjenjem nekorišćenih veza. Ali ubrzano stanjivanje znači da taj proces ne prati normalni razvojni plan. Istraživači hipotetišu da bi ubrzano stanjivanje moglo biti povezano sa preuranjenim gubitkom izbočina nervnih ćelija koji je opisan u studiji na pacovima.
Upotreba marihuane povezana je sa štetama na mentalnom zdravlju
Korišćenje kanabisa stavlja mentalno zdravlje adolescenata pod rizik. To važi čak i za nekoga ko koristi kanabis rekreativno. Adolescenti u dobi od 12 do 17 godina čija upotreba kanabisa nije dostigla prag za poremećaj upotrebe supstanci bili su otprilike dva puta skloniji razvoju depresije ili suicidalnih ideja nego oni koji nisu koristili kanabis, prema studiji koja je obuhvatila više od 68.000 adolescenata objavljenoj u maju u JAMA Netnjork Open.
Rizici se povećavaju za one sa poremećajem upotrebe kanabisa, koji se dijagnostikuje kada upotreba nekoga ometa svakodnevni život, ali nisu u mogućnosti da prestanu sa korišćenjem, između ostalih simptoma. Studija JAMA Netnjork Open je izvestila da su adolescenti sa poremećajem upotrebe kanabisa bili 2.5 i 3 puta skloniji razvoju depresije ili suicidalnih ideja, redom, u poređenju sa onima koji nisu koristili kanabis.
Početak upotrebe kanabisa u tinejdžerskom dobu verovatnije će dovesti do zavisnosti nego početak u odraslom dobu, baš kao i kod alkohola, kokaina i nikotina. U poređenju sa mlađim odraslim ljudima, adolescenti su podložniji zavisnosti u roku od godinu dana od početka konzumiranja marihuane.
Jedanaest procenata onih u dobi od 12 do 17 godina prešlo je na poremećaj upotrebe kanabisa u roku od 12 meseci, ali samo 6 procenata onih u dobi od 18 do 25 godina, izveštavali su istraživači 2021. godine u JAMA Pediatrics. Nakon tri godine, prevalencija je bila 20 procenata kod adolescenata nasuprot 11 procenata kod mladih odraslih.
Ipak, mnogi tinejdžeri posežu za marihuanom kao mehanizmom za suočavanje. Studija o tome šta motiviše srednjoškolce da koriste kanabis otkrila je da su razlozi povezani sa suočavanjem – poput bekstva od problema, olakšavanja napetosti ili suočavanja sa besom – otprilike udvostručeni u prevalenciji tokom poslednja četiri decenije, izveštavali su istraživači 2019. godine u Journal of Studies on Alcohol and Drugs. Za projekat o tome kako je legalizacija kanabisa za odrasle u Kaliforniji uticala na zdravlje adolescenata, Jang Volf je razgovarala sa kliničarima koji se brinu o adolescentima. Rekli su joj da mnogi njihovi pacijenti koji koriste kanabis to rade da bi sami sebe lečili, kako bi pokušali da ublaže simptome depresije ili anksioznosti.
I Ebel je to videla. Ali kako droga prestaje da deluje, korisnici su anksiozniji nego pre, kaže ona: „To pokreće ciklus koji dovodi do povećane upotrebe.“
Kada je marihuana deo svakodnevnog života tinejdžera, to može promeniti njihov budući put. Studija o mladim ljudima u Australiji i Novom Zelandu uporedila je učestalost konzumiranja marihuane pre 17. godine sa tim kako su učesnici prošli do 30. godine. Oni koji su svakodnevno koristili marihuanu bili su skloniji zavisnosti od marihuane, korišćenju drugih droga i pokušajima samoubistva, i manje verovatno da će završiti srednju školu, u poređenju sa tinejdžerima koji nikada nisu koristili, izveštavali su istraživači 2014. godine u Lancet Psychiatry.
Zavisnost o kanabisu takođe je povezana sa razvojem psihičkog poremećaja šizofrenije. Studija nad skoro 7 miliona danskog stanovništva u dobi od 16 do 49 godina pronašla je asocijaciju između poremećaja upotrebe kanabisa i šizofrenije, izveštavali su istraživači u maju u Psychological Medicine. Asocijacija je bila jača kod muškaraca uopšteno, posebno u dobi od 16 do 25 godina. Istraživači procenjuju da bi 2021. godine, bez poremećaja upotrebe kanabisa, oko 15 procenata slučajeva šizofrenije kod muškaraca i 4 procenta kod žena ne bi se dogodilo.
Rizici upotrebe koncentrovanih proizvoda sa kanabisom
Iako je pušenje biljke marihuane i dalje najčešći način korišćenja kanabisa kod tinejdžera, vaping koncentrata kanabisa je u porastu. Studija srednjoškolaca izvestila je da je od 2015. do 2018. godine, među korisnicima kanabisa prethodne godine, pušenje opalo sa 95 procenata na 90 procenata, dok je vaping porastao sa 26 procenata na 34 procenata. Dnevna upotreba bila je takođe češća među onima koji su vapeovali, sa 29 procenata, u odnosu na one koji su pušili, sa 18 procenata, izveštavali su istraživači u JAMA Pediatrics 2020. godine.
Postoje rani dokazi da visoko potentni proizvodi su povezani sa povećanim rizikom od psihoze, simptoma šizofrenije. U studiji odraslih osoba, dnevna upotreba visoko potentnih proizvoda sa kanabisom dovela je do gotovo pet puta većeg rizika od psihoze u poređenju sa osobama koje nisu koristile kanabis, izveštavali su istraživači 2019. godine u Lancet Psychiatry. U svrhu studije, visoka potentnost je definisana kao prisustvo 10 procenata THC-a ili više.
Postoje i izveštaji o porastu sindroma hiperemeze od kanabisa, komplikacije visokopotentne upotrebe kanabisa koja dovodi do bolova u stomaku, mučnine i ponovljenog povraćanja. Kanadsko istraživanje je otkrilo da su posete urgentnom odeljenju zbog ovog sindroma porasle 13 puta od 2014. do 2021. godine.
Ebel kaže da su koncentrovani proizvodi sa kanabisom uglavnom neistraženi i „predstavljaju nove i uznemirujuće zdravstvene
