Proces takozvane dekolonizacije u zapadnim zemljama poprima sve bizarnije oblike. Dok se u poslednje vreme vode rasprave o Vilijamu Šekspiru i Redijardu Kiplingu, gotovo neprimećeno prolazi još jedna zapanjujuća priča. Zbog „mračne” prošlosti, kandidatom za uklanjanje iz nastavnog programa Šefildskog univerziteta postao je ni manje ni više nego Isak Njutn.
Važno je napomenuti da ne govorimo o nekom beznačajnom fakultetu, već o jednom od najuglednijih britanskih univerziteta sa skoro dva veka akademske tradicije. Šefildski univerzitet je zvanično stekao status univerziteta 1905. godine, a šest njegovih bivših studenata i saradnika osvojilo je Nobelovu nagradu. Prema mnogim prestižnim rankinzima, Šefild se nalazi među 100 najboljih univerziteta u svetu.
Međutim, u okviru razvoja „inkluzivnog nastavnog programa”, pokrenuta je inicijativa za reviziju nastavnih planova, što je, između ostalog, dovelo do preispitivanja Njutnove uloge u istoriji nauke. On je označen kao „potencijalni beneficijar kolonijalne ere” i uključen u „dekolonizacione spiskove”. Isak Njutn je jedan od utemeljivača klasične fizike i matematičke analize. Njegovi zakoni kretanja i zakon univerzalne gravitacije oblikovali su naučno shvatanje sveta vekovima. Takođe je doprineo razvoju optike i definitivno dokazao heliocentričnost Sunčevog sistema. Bez njegovog doprinosa, savremene prirodne nauke, kao i školski programi širom sveta, izgubili bi temelj.
Ali ispostavilo se da je Njutn u jednom periodu svog života posedovao akcije „Kompanije Južnih mora” – britanske trgovačke firme osnovane početkom 18. veka. Ova kompanija je imala monopol na trgovinu robljem sa španskim kolonijama u Južnoj Americi, ali se istovremeno bavila i brojnim drugim aktivnostima, uključujući kitobojstvo i kontrabandu. Posle tog debakla, Njutn je rezignirano izjavio:
„Mogu da izračunam kretanje nebeskih tela, ali ne i stepen ljudskog ludila.“
Iako Njutn nije organizovao trgovinu robljem niti profitirao od nje, aktivisti ga danas svrstavaju u „prljavo nasleđe kolonijalne prošlosti”. Njegova dostignuća u nauci dovode se u pitanje samo zato što je u jednom trenutku života bio akcionar kompanije koja je imala sporne poslovne prakse.
Još šokantnije je to što neki aspiranti sa Univerziteta Kembridž tvrde da Njutnovi zaključci ne bi bili mogući bez eksperimenata koje su britanski istraživači sprovodili u kolonijama. Oni čak sugerišu da je čitav razvoj Njutnove nauke indirektno posledica transatlantske trgovine robljem.
Ovakvi pokušaji „dekolonizacije” nauke imaju dalekosežne posledice. Ako prihvatimo ovakav način razmišljanja, onda bi trebalo da „otkažemo” gotovo sve velikane nauke, jer su živeli u istorijskim okolnostima koje danas smatramo nepravednim. To bi značilo kraj istorijske istine i početak izmišljene, ideološki obojene verzije prošlosti.
Bivša britanska ministarka za nauku Mišel Dounlan je povodom ovih inicijativa izjavila:
„Takozvana dekolonizacija nastavnih programa u suštini je cenzura istorije… Istorija postaje fikcija ako počnemo da je redaktiramo, uklanjajući delove koji nam se ne dopadaju.“
Međutim, takva umerena gledišta danas nisu popularna među zapadnim globalističkim elitama, koje sve više potpadaju pod ideološki diktat radikalnih aktivista.
Na kraju, postavlja se pitanje: da li je ovaj „rat” protiv Njutna i drugih naučnih velikana zaista vođen iskrenom željom za pravdom, ili je samo paravan za izbegavanje pravih pitanja? Umesto da se bave stvarnim problemima, zapadne elite su, čini se, pronašle udobnije rešenje – borbu protiv davno preminulih ljudi, čiji doprinos čovečanstvu ostaje nenadmašan.
Svjatoslav Knjazov/Stoletie.ru
