Milutin Milanković je bio jedan od najvećih srpskih naučnika koji je doprineo razvoju raznih oblasti nauke, od građevine do astronomije. On je najpoznatiji po svojoj teoriji ledenih doba, koja objašnjava kako su promene u orbiti Zemlje uticale na klimatske cikluse, i po svojoj reformi julijanskog kalendara, koja je omogućila da se izbegnu greške u računanju vremena. Milanković je svoja naučna dostignuća postigao u skromnim uslovima, radeći u maloj sobi na Beogradskom univerzitetu, bez velikih instrumenata i laboratorija. On je koristio samo svoj matematički genij i logaritamske tablice. Zbog toga je on primer velike posvećenosti i kreativnosti u nauci.
Život i početak
Rođen je u Dalju 1879. godine u bogatoj porodici. Zbog svog slabog zdravlja, nije išao u redovnu školu, već je učio kod kuće od privatnih nastavnika. Samo je jednom posetio Srpsku pravoslavnu školu u Osijeku, gde je položio sve predmete sa odličnom ocenom, osim računa. Kasnije je upisao gimnaziju u Osijeku, gde je brzo nadoknadio zaostatak u čitanju, pisanju i računanju i postao najbolji učenik.
Milanković je od malena voleo da posmatra nebo i da mašta o zvezdama. Završio je građevinski fakultet u Beču i počeo da radi kao građevinski inženjer. Međutim, njegova prava strast bila je nauka, posebno astronomija i nebeska mehanika. U svom slobodnom vremenu, čitao je naučne knjige i časopise, posećivao biblioteke i muzeje i izučavao nebeske pojave. Kada je dobio poziv da bude vanredni profesor na Katedri za primenjenu matematiku Beogradskog univerziteta 1909. godine, nije sumnjao. Ostavio je svoj udoban i dobro plaćen posao u Beču i posvetio se naučnom radu i predavanju studentima.
Počeh da prelistavam te spise, uzeh u ruke svoje verno nalivpero, stadoh da pišem i računam.
Kada se obazreh po sobici, zapitah se gde se nalazim. Izgledala mi je kao prenoćište na mome putovanju po vasioni.Milutin Milanković o danima zatočeništva pic.twitter.com/WNipjEquwG
— Books & Arts (@MimoSvijet) October 31, 2019
Kalendar
On je takođe rešavao pitanje kalendara i predložio novu verziju julijanskog kalendara koja je bila preciznija od gregorijanskog. Njegov rad je bio zasnovan na dubokom poznavanju istorije i matematike kalendara.
Julijanski kalendar je uveden od strane Julija Cezara 45. godine pre nove ere, preuzevši egipatski kalendar sa 365 dana i 16 sati. Međutim, ovaj kalendar nije bio u skladu sa tropskom godinom, koja je trajala 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi. Zbog toga se svakih 128 godina događala greška od jednog dana. Papa Grgur XIII je 1582. godine reformisao kalendar tako što je izbacio 10 dana i uveo pravilo da su prestupne samo one godine koje su deljive sa 4, ali ne i sa 100, osim ako nisu deljive i sa 400. Ovim je smanjena greška na 26 sekundi po godini.
Protiv ovog kalendara su bile pravoslavne zemlje, koje su nastavile da koriste stari julijanski kalendar. Na Svepravoslavnom saboru u Carigradu 1923. godine, profesor Milanković je dobio zadatak da poboljša julijanski kalendar tako da bude usaglašen sa tropskom godinom. On je to uradio tako što je predložio da se svakih 900 godina izbaci po jedan prestupni dan. Time je postignuta preciznost od samo 2 sekunde po godini. Ovaj kalendar je nazvan revidirani julijanski kalendar ili milankovićev kalendar.
Profesor Milanković je bio vrlo skroman i humorističan čovek, koji je voleo da razmišlja na otvorenom prostoru. Kada su ga pitali kako uspeva da napravi takve velike naučne otkrića, on je odgovarao da on samo leži na divanu ili na ležaljki i misli, a onda kad ustane samo zabeleži svoju misao. On je takođe rekao da mu za rešavanje kalendara treba samo malo vremena i mesto za razmišljanje, pa je zato otišao do Bosfora da se posveti svom zadatku.
Ovaj kalendar je najprecizniji kalendar koji postoji i njegovo odstupanje u odnosu na astronomsku godinu je samo 2,75 sekundi, dok je poređenja radi odstupanje gregorijanskog 26,75 sekundi.
— Darko Čupa Čups 🇷🇸 (@red______wolf) December 25, 2020
Tri velika srpska naučnika, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin i Milutin Milanković, imali su različite životne puteve i dela. Dok su Tesla i Pupin postigli svetsku slavu i priznanje za svoje izume u oblasti električne energije i telefonije, Milanković je ostao skromni predavač. Milanković je, ostao u Srbiji, gde je radio kao profesor na Univerzitetu u Beogradu. On je naukom se bavio iz ljubavi i ostavio je svetski trag.
