Visoke kamate usporavaju privredni rast, jer nema investicija i potrošnje. Zbog toga se svi uveliko pitaju kada bi najveće svetske centralne banke mogle da počnu sa takozvanim monetarnim popuštanjem, odnosno sa smanjenjem kamata. Mnogi postavljaju pitanje i šta je prioritetnije za svaku ekonomiju. Da li je to smanjenje inflacije preko visokih kamata ili što pre treba smanjiti kamate kako bi krenuo privredni rast?
Visoke kamate koje su uvedene da bi se suzbila inflacija u Evropi mogu da imaju negativan uticaj na privredni rast i zaposlenost, upozoravaju ekonomisti. Neki od njih smatraju da je potrebno povećati kamatne stope postepeno i oprezno, dok drugi misle da je važnije fokusirati se na stimulisanje potrošnje i investicija.
Primer za to je Nemačka, koja će verovatno ući u tehničku recesiju, pošto je imala dva uzastopna kvartala sa negativnim rastom BDP-a. Iako nisu jedini faktor, visoke kamate su doprinele smanjenju kreditne aktivnosti i privredne dinamike. Potrošači su manje skloni da se zadužuju za kupovinu dobara i usluga, a privrednici za finansiranje svojih projekata.
Zato se postavlja pitanje koji je pravi balans između kontrole inflacije i podrške rastu. Profesor ekonomije Zoran Gajić kaže da je to veliki izazov za kreatore ekonomske politike, koji često imaju političke motive za svoje odluke. On objašnjava da ljudi više cene nisku nezaposlenost nego nešto visoku inflaciju, ali da bi trebalo da postoji razdvajanje odgovornosti između izvršne i monetarne vlasti. Prema njemu, izvršna vlast treba da radi na povećanju privrednog rasta i zaposlenosti, a monetarna vlast na održavanju stabilnosti cena.
#GuvernerNBS: Povratak inflacije u granice cilja očekujemo u drugom tromesečju 2024, što je nešto ranije u odnosu na našu projekciju iz maja, čemu doprinosi dodatno zaoštravanje monetarnih uslova u junu i julu.
— Narodna banka Srbije (@SrbNarodnabanka) August 16, 2023
Smanjenje inflacije je ključno za snižavanje kamatnih stopa u Srbiji, koje su trenutno na visokom nivou i opterećuju dužnike. Moguće da će kamate naredne godine u realnom iznosu biti veće nego ove godine zato što će nominalno da ostanu iste, a inflacija će da bude manja. To znači da će više oduzimati od raspoloživih dohodaka građana, privrede i države. Kamate su sad sedam odsto za zaduživanje u evrima, što je veliki teret i za privredu i za građane i za državu, pošto je inflacija u evrozoni pala na 2,4 odsto.
