Rusija predlaže promene u prekograničnim plaćanjima među zemljama BRIKS-a. Kroz multivalutni sistem cilj je da se zaobiđe globalni finansijski sistem, čime Rusija nastoji da zaštiti svoju ekonomiju od sankcija.
Alternative uključuju razvijanje mreže komercijalnih banaka koje mogu obavljati takve transakcije u lokalnim valutama. Ali i uspostavljanje direktnih veza između centralnih banaka, prema izveštaju koji su pripremili Ministarstvo finansija Rusije, Banka Rusije i moskovska konsultantska firma Яkov & Partners.
“Multivalutni sistem” će morati da “zaštiti svoje učesnike od bilo kakvih spoljnih pritisaka kao što su eksteritorijalne sankcije,” navodi se u izveštaju.
Tvrdi se da interesi SAD “nisu uvek usklađeni sa interesima drugih učesnika” globalne finansijske mreže.
Plan takođe uključuje stvaranje centara za međusobnu trgovinu robama kao što su nafta, prirodni gas, žitarice i zlato.
SAD i njihovi saveznici su uveli stroge sankcije Rusiji nakon početka sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine. Zamrznuli su ruske strane aktive i isključili glavne ruske zajmodavce iz SWIFT finansijskog sistema. U odgovoru, Rusija je pokušala da smanji svoju zavisnost od dolara.
Dominacija dolara
Ipak, druge BRIKS zemlje koje se ne suočavaju sa istim komplikacijama zbog sankcija i dalje daju prioritet pristupu finansijskom sistemu zasnovanom na dolaru. Na globalnom nivou, 58% međunarodnih plaćanja, isključujući ona unutar evrozone, uključuje dolar, dok se dolar koristi u 54% stranih trgovinskih faktura prema podacima Brukings instituta iz 2022. godine.
Izveštaj je objavljen dok se Putin priprema da ugosti lidere na godišnjem BRIKS samitu u Kazanju od 22. do 24. oktobra. BRIKS grupa proširena je u januaru. Tada su uključeni Iran, Ujedinjene Arapske Emirate, Etiopiju i Egipat.
Među predlozima, Rusija predlaže korišćenje tehnologije distribuiranih knjiga (DLT) ili nove multinacionalne platforme koja bi omogućila obračune putem tokena.
“Ključna prednost korišćenja DLT modela obračuna je eliminacija kreditnog rizika” koji prati konvencionalni bankarski sistem, navodi se u izveštaju.
DLT bi takođe mogao smanjiti vreme obrade i troškove, jer će nedostajati posredničke jedinice i provere usaglašenosti. To bi zemljama BRIKS moglo uštedeti do 15 milijardi dolara godišnje ako bi polovina svih prekograničnih transfera koristila takve transakcije, tvrde autori izveštaja.
