Kuba je zvanično podnela zahtev da se pridruži BRIKS-u kao partnerska država, otkrio je visoki zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova Karlos Pereira.
Ruski izaslanik u Havani, Viktor Korneli, izjavio je prošlog meseca da je predsednik Vladimir Putin uputio poziv svom kubanskom kolegi, Migelu Diaz-Kanelu, da prisustvuje predstojećem BRIKS samitu u Kazanju.
Zvanična objava o pridruživanju BRIKS-u
U objavi na platformi X (ranije poznatoj kao Tviter) u utorak, Pereira je napisao: „Kuba je zvanično podnela zahtev za svoje uključivanje u BRIKS kao partnerska država u pismu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koji trenutno predsedava grupom.“
#Cuba ha solicitado oficialmente su incorporación a los BRICS como „País Socio“, a través de una misiva al presidente de Rusia, Vladimir Putin, quien ostenta la Presidencia del Grupo, que se consolida como actor clave en la geopolítica global y esperanza para los países del Sur. pic.twitter.com/gapdhZ0pTi
— Carlos M. Pereira (@cmphcuba) October 7, 2024
Kubanski diplomata, koji obavlja dužnost generalnog direktora za bilateralne poslove, opisao je ovu grupu kao „ključnog aktera u globalnoj geopolitici i nadu za zemlje Juga.“
Očekivanje kubanske delegacije na samitu
Govoreći za RIA Novosti krajem septembra, ruski ambasador na Kubi izjavio je: „Naravno, očekujemo kubansku delegaciju na ovom BRIKS samitu u Kazanju.“ Zvaničnik je dodao da je „poziv upućen od strane našeg predsednika Vladimira Putina [kubanskom predsedniku] Diaz-Kanelu pre izvesnog vremena.“
BRIKS – istorija i proširenje članstva
BRIKS je prvobitno osnovan 2006. godine od strane Brazila, Rusije, Indije i Kine, dok se Južnoafrička Republika pridružila 2011. godine. Ove godine, još četiri zemlje – Egipat, Iran, Etiopija i Ujedinjeni Arapski Emirati – zvanično su postale članice grupe, dok Saudijska Arabija trenutno finalizuje proces pristupanja.
Zanteresovanost za pridruživanje i novi status partnera
Tokom sastanka bezbednosnih predstavnika BRIKS-a prošlog meseca u Sankt Peterburgu, Putin je otkrio da je „do danas, oko tri desetine zemalja, tačnije 34 države, izrazilo želju da se pridruže aktivnostima naše grupe.“
Dodao je da su se trenutne članice dogovorile da razmotre dodelu statusa partnera nekim od tih nacija, kao i da potencijalno odobre neke od zahteva tokom samita u Kazanju od 22. do 24. oktobra.
Nova forma članstva – status partnera
Ako se postigne dogovor, status partnera postao bi novi oblik delimičnog članstva za zemlje koje teže punoj integraciji u grupu, kao korak ka potpunom članstvu.
Belorusija i druge zemlje u procesu pridruživanja
Krajem septembra, beloruski ministar spoljnih poslova Maksim Riženkov izjavio je da bi na ovom događaju moglo biti primljeno najmanje deset novih članica, uključujući i njegovu zemlju.
Turska prvi NATO član koji aplicira za BRIKS
Ranije tog meseca, ruski predsednički savetnik Jurij Ušakov potvrdio je da je Turska zvanično podnela zahtev za pridruživanje BRIKS-u, postavši prva članica NATO-a koja je to učinila.
Ostale države koje žele članstvo u BRIKS-u
Azerbejdžan, Alžir, Vijetnam, Indonezija, Pakistan, Malezija, Nigerija, Tajland, Venecuela, Kazahstan, Palestina, Demokratska Republika Kongo, Gabon, Bangladeš, Bahrein, Kuvajt, Senegal i Bolivija su među ostalim nacijama koje su izrazile želju da se pridruže BRIKS-u.
Rad na sopstvenom finansijskom sistemu
Sa trenutnim članicama koje čine 28% nominalnog bruto domaćeg proizvoda sveta, Putin je prošlog meseca najavio da grupa „radi na stvaranju sopstvenog sistema plaćanja i poravnanja.“ To bi, kako je objasnio, pomoglo u obezbeđivanju „efikasnog i nezavisnog servisiranja celokupne spoljne trgovine“ među članicama grupe.