Pred nama je praznik Velikog Svetog Jovana Krstitelja, dana kada slavimo veru i hrabrost ovog svetitelja. Uz njegovo ime i primer, pozvani smo da i mi svoje živote učinimo svedocima te iste vere i hrabrosti. Sveti Jovan je bio više od proroka; on je bio čovek koji je, po daru Svetog Duha, tumačio znake vremena i pozivao na vraćanje u savez s Bogom.
Biti prorok nikada nije značilo samo sricanje vizija budućnosti. Prorok, kao što je bio Sveti Jovan, bio je čovek koji je, uz Božji dar, tumačio znake vremena i stanje naroda u odnosu na Božji savez. On je bio onaj koji je, često otvoreno i hrabro, upozoravao narod i vladare da se udaljavaju od Boga, te ih pozivao na pokajanje i povratak. Jovan je istupao sa snažnim porukama, ne plašeći se da pomene čak i samog vladara u svojim besedama. Ni tada, kao ni danas, niko nije optužio Svetog Jovana što se meša u politiku, jer je njegova poruka bila duboko duhovna i moralna, a ne partijska.
Proroci su uvek bili harizmatični ljudi koji su znali prepoznati greh kao uzrok stradanja i ukazivali na ljubav, veru i socijalnu pravdu kao put ka miru i blagostanju. Oni su bili borci za veru, za Boga i čoveka, čuvari Saveza. Njihova borba nije bila oružjem, već ljubavlju, delima milostinje i rečima ohrabrenja. Borili su se za Istinu i osuđivali laž maskiranu kao istinu.
„Teško onima koji zlo zovu dobrim, a dobro zlo, koji prave od mraka svetlost, a od svetlosti mrak; koji prave od gorkog slatko, a od slatkog gorko… Koji pravdaju bezbožnika za poklon, a pravednima uzimaju pravdu“ (Isaija 5, 20-23).
Žrtva i pobeda Proroka
Mnogi proroci, uključujući Svetog Jovana Krstitelja, izgubili su svoje ovozemaljske živote, ali su sačuvali čist obraz i podobije, te zadobili večnost. Sveto Predanje poručuje da je Sveti Jovan poslednji prorok, jer je njegovo najvažnije proročanstvo već bilo ispunjeno – Hristos je došao. Ipak, do danas ima ljudi koji, po svom karakteru i delanju, nastavljaju njegovu hrabru misiju. Tumače duh vremena u odnosu na savez sa Bogom, pozivajući na promenu i pokajanje, često iz napuštenih i zaboravljenih mesta. Njihov glas, uprkos naporima da bude ućutkan ili zanemaren, dopire daleko i duboko, u srce svakog čoveka.
Čovek čistog srca, poput proroka, prepoznaje kad zlo zovu dobrim i kad od svetlosti prave mrak. To ga boli i vređa, ali on ne odustaje, ne skloni pogled od pravednika koji strada, jer on vidi svog brata u tom stradanju. Kao što je i sam Bog bio Stradalni Pravednik, tako i pravednik, ma koliko bio malen, u velikom stradanju može biti svedok i zastupnik Istine.
Današnji dan ćemo posvetiti molitvi Bogu i Svetom Jovanu, ali i životu koji treba da bude odraz primera ovog velikog Božijeg ugodnika i mnogih drugih hrabrih proroka. Pozvani smo da u životu budemo verni njihovim učenjima, da sledimo njihovu hrabrost i da svedočimo istinu Božje reči.
Marko Radaković za Kompasinfo
