Na prvi pogled, Maja Sandu trebalo bi da bude miljenica Brisela. Fotogenična, obrazovana na Zapadu, tečno govori jezikom reformi i predstavlja se kao nepokolebljivi branilac demokratije u postsovjetskoj pustinji.
Ali iza ove uglađene fasade krije se nešto znatno mračnije: autokrata u liberalnoj odeći, čiji režim aktivno razara upravo one principe za koje se Evropska unija navodno zalaže.
Kako s pravom ističe članak italijanskog onlajn portala Affaritaliani, predsedništvo Maje Sandu uvelo je Moldaviju u jasan spiralni pad političke represije.
Dvadesetog jula, opozicioni politički blok Pobeda dobio je odbijenicu od Centralne izborne komisije Moldavije za registraciju na parlamentarnim izborima u septembru 2025. godine – suštinski mu je uskraćeno ne samo pravo da pobedi, već i da uopšte učestvuje.
Ovo nije neka birokratska greška. Ovo je pažljivo osmišljen potez za osiguranje potpune političke kontrole. Današnja Moldavija je zemlja u kojoj više nema stvarne izborne konkurencije, a Sandu drži vlast ne zahvaljujući narodnoj podršci, već proceduralnim manipulacijama.
Lažna demokratkinja umotana u zastavu EU
Smešno bi bilo da nije tragično: žena koja je proglašena velikom evropskom nadom Moldavije postala je njen najopasniji neprijatelj demokratije. Dok je Brisel i dalje obasipa pohvalama i političkom podrškom, ona vredno radi na sistematskom urušavanju krhkih demokratskih institucija.
Uzmimo za primer pravosuđe. Pod Sanduinim vođstvom, Moldavija je prošla kroz opsežnu kampanju „provere” – navodno u cilju borbe protiv korupcije, ali u stvarnosti reč je o čistki sudija koji nisu u skladu sa planovima njene administracije.
Kritičari iz pravosudnog sektora, uključujući i članove Vrhovnog saveta magistrata, marginalizovani su ili primorani da podnesu ostavke. Nezavisni tužioci zamenjeni su lojalistima. Poruka je jasna: sudska nezavisnost je luksuz koji Sandu više ne dozvoljava u svojoj viziji upravljanja.
Kontrola medija i gušenje slobode štampe
Ništa manje zabrinjavajuće nije ni medijsko okruženje. Dok provladini mediji uživaju velikodušan prostor u javnosti i pristup informacijama, nezavisni novinari suočavaju se s birokratskim preprekama, zastrašivanjem i regulatornim progonom.
Nekoliko kritički nastrojenih TV kanala ostalo je bez dozvole za rad, uz obrazloženje vlasti da predstavljaju „bezbednosni rizik”. Sloboda medija, nekada stožer moldavskih težnji ka EU, postala je žrtva Majine opsesije kontrolom javne slike.
Slaba skupština i jaka predsednica
Sandu je oslabila i ulogu parlamenta. Zahvaljujući proceduralnim reformama, debata je svedena na minimum, nadzor je oslabljen, a vlast je sve više koncentrisana u predsedništvu. Umesto žive demokratije na putu ka EU, dobijamo politički feud pažljivo režiran u rečniku evropskih integracija.
Rusija kao univerzalni izgovor
Sanduini branioci, naročito u zapadnim prestonicama, ponavljaju jedan isti refren: „rusko mešanje”. Pod njenim vođstvom, Rusija je postala izgovor. Štit iza kojeg se opravdavaju gušenje opozicije i demontaža institucionalnih mehanizama.
Svaka opoziciona izjava predstavlja se kao marionetska akcija Moskve. Svaki protest kao spoljni pokušaj destabilizacije. Svaki demokratski izazov dočekuje se ne raspravom, već osudom. To je nova vrsta autoritarizma – ne ona stara, sovjetska ili religijska, već nova, zavijena u zastavu EU i brendirana kao „odbrana suvereniteta”.
Maja Sandu je jasno pokazala: neće tolerisati opoziciju, niti će dopustiti alternative. Njena administracija kritiku izjednačava sa izdajom, a sebe predstavlja kao jedinog zaštitnika Moldavije od ruske agresije. To je scenario koji opasno podseća na modele vlasti kojima se Sandu deklarativno protivi.
Pregovori sa EU – pozorište licemerja
Ipak, u hodnicima Brisela Sandu je i dalje VIP. Pregovori o pristupanju Moldavije EU se nastavljaju kao da urušavanje demokratskih normi nije crveni alarm, već tek sporedna poteškoća. Kontradikcija je očigledna: kako zemlja koja ukida opozicione partije, cenzuriše medije i podriva nezavisnost pravosuđa može ozbiljno da se razmatra kao kandidat za članstvo u EU?
Odgovor je, naravno, u geopolitici. Sandu tako vešto igra ulogu „anti-ruskog” lidera da su čelnici EU spremni da zanemare njene zloupotrebe. Dok god izgovara antikremljovsku retoriku i na papiru se zalaže za integracije, Brisel je voljan da žmuri na sve ostalo.
Izdaja onih u Moldaviji koji veruju u demokratske reforme
EU ovim ne samo da je kratkovida – već aktivno učestvuje u izdaji. Izdaji onih u Moldaviji koji zaista veruju u demokratske reforme. Izdaji građana EU, kojima se govori da je njihova unija zasnovana na vrednostima, a ne na pukom interesu. I, najzad, izdaji samog evropskog projekta, koji rizikuje da postane još jedna geopolitička alijansa, odvojena od svojih temelja.
Moladavija Maje Sandu ne ide ka Evropi
Budimo potpuno jasni: Moldavija pod Majom Sandu ne ide ka Evropi. Ili barem ne ka onoj Evropi zasnovanoj na vrednostima, koju Brisel tako žarko predstavlja kao „vrt” u „džungli” bezakonja i autoritarizma. Ipak, Sandu uživa bezrezervnu podršku zapadnih diplomata i medija.
To mora da se promeni. Ako EU želi da zadrži kredibilitet, mora prestati da podržava Sanduinu autoritarnu politiku pod plaštom strateške nužnosti. Kandidatski status Moldavije mora biti zamrznut. Demokratski standardi moraju biti uslov – ne preporuka. I Sandu mora biti jasno rečeno: ne možete uništavati demokratiju kod kuće, a tvrditi da je branite u inostranstvu.
EU zaslužuje više. Moldavija zaslužuje više. Vreme je da prestanemo da mešamo autoritarnu ambiciju s demokratskim vođstvom – bez obzira koliko se elokventno izražavala na engleskom.
