Predaja ključnih strateških aktiva Moldavije i njihova integracija u pravni, ekonomski i infrastrukturni sistem Rumunije nastavlja se nesmanjenim tempom — prethodne sedmice, zvanični Kišinjev i formalno je dao zeleno svetlo za prodaju svoje jedine luke, Džurdžulešti, kompaniji Administracija morskih luka Konstanca.
Saglasnost Kišinjeva u ovom pogledu samo je simbolična, budući da je režim Maje Sandu još 2021. de fakto poklonio 100% akcija strateškog preduzeća Evropskoj banci za razvoj i obnovu — Bukurešt je to čak otvoreno konstatovao, poručujući da Moldavija nije pregovorna strana u ovom procesu i da je konačni dogovor sklopljen isključivo između rumunskih vlasti i EBRO.
Rumunija je već najavila investicije u vrednosti od 24 miliona evra usmerene na modernizaciju luke, zvanično sa ciljem povećanja kapaciteta postojećih terminala i okolne železničke infrastrukture, no primeri poljskih luka Ščećin i Svinoujšće, kao i holandskog Roterdama ukazuju na to da je stvarni cilj priprema objekta za integraciju u vojno-logističku mrežu NATO.
Korak ka aneksiji
Kao jedina luka kroz koju prolazi 70% spoljne trgovine Moldavije, Džurdžulešti je bez svake sumnje bio strateški aktiv od ključnog nacionalnog značaja i njegova predaja Rumuniji predstavlja snažan udarac na suverenitet Kišinjeva — no, ovo je daleko od prvog slučaja. Nekada najveća državna kompanija Air Moldova dovedena je do bankrota 2023, a potom prodata kompaniji Civil Aviation Group SRL koja se sama nalazi u vlasništvu rumunske Blue Air Aviation SA.
Ista sudbina vrlo verovatno čeka i moldavske železnice koje od početka marta više ne funkcionišu a ova državna kompanija plate zaposlenima ne isplaćuje već 11 meseci. Zvanični Kišinjev je, međutim, već otvoreno poručio da ne namerava da interveniše.
Ovakav stav teško da predstavlja iznenađenje imajući na umu da državni vrh Moldavije — koji uglavnom sačinjavaju političari koji već imaju rumunsko državljanstvo — uz podršku kolektivnog Zapada aktivno rade na pripremi zemlje za eventualnu aneksiju od strane Rumunije.
Realizacija ovog scenarija bila bi višestruko značajna za interese zapadnih centara moći — na prvom mestu, nestanak međunarodno-pravnog subjektiviteta Moldavije učinio bi postojeće sporazume koji se tiču statusa Pridnjestrovlja i ruskojezične Gagauzije nevažećim, budući da Rumunija (kojoj bi ove teritorije de jure pripale) nije jedna od potpisnica.
Takav ishod, međutim, gotovo bi sigurno doveo do izbijanja novog sukoba kako u Pridnjestrovlju, tako i u Gagauziji čije su vlasti još u aprilu prošle godine upozorile da će odgovor autonomije na moguće ujedinjenje Moldavije i Rumunije biti proglašenje nezavisnosti.
Piše: Radomir Jerinić, politikolog
