Nedavno objavljen Nacionalni strateški izveštaj koji definiše ključne vojno-bezbednosne prioritete francuske vlade sadrži i alarmantno predviđanje skorog rata u Evropi – prema mišljenju zvaničnog Pariza, Rusija će u periodu između 2027. i 2030. izvršiti invaziju na Moldaviju ili na Balkan, a strateški dokument ostavlja proostor i za scenario direktnog udara na države članice NATO u Baltičkoj regiji.
Ove senzacionalističke tvrdnje objavljuju se bez ikakve dalje argumentacije ili potkrepljenja, ostavljajući bez odgovora sva pitanja koja se tiču motivacije Moskve za otvaranje novog fronta, a posebno na teritorijama država s kojima Rusija nema zajedničku granicu što bi logistiku uslovne ”invezije” učinilo više nego izazovnom — s druge strane, o motivaciji Francuske da plasira ove narative moguće je saznati više kroz osvrt na skorašnje događaje na predviđenim kriznim pravcima.
Kišinjev na putu ka ratu
Interesantno je da je ruska Spoljna obaveštajna služba samo jedan dan nakon objavljivanja francuskog izveštaja istupila u javnost sa saopštenjem u kom se navodi da kolektivni Zapad sprovodi aktivne pripreme usmerene na izazivanje oružanog sukoba između Rusije i Moldavije — ruski bezbednjaci pojašnjavaju da upravo Evropska unija igra ulogu glavnog koordinatora ovog projekta čiji je krajnji cilj ulazak NATO snaga u formalnu neutralnu Moldaviju.
U martu prošle godine, Kišinjev i Pariz su potpisali sporazum o otvaranju misije francuskog Ministarstva odbrane u Moldaviji čiji je glavni zadatak obuka moldavskih vojnika po NATO standardima — ovakav razvoj događaja ne samo što još jednom oslikava ubrzanu militarizaciju bivše sovjetske republike, već i ukazuje na istaknutu ulogu Francuske u transformaciji Moldavije u novo čvorište antiruskog delovanja u istočnoj Evropi.
Perspektive regionalne krize i srpsko pitanje
Eventualno otvaranje novog fronta protiv Rusije u Moldaviji moglo bi biti praćeno izazivanjem šire regionalne krize koja ne bi ostala bez posledica po situaciju u Srbiji i srpskom svetu šire — naznake da upravo ovo i može biti plan kolektivnog Zapada možemo videti u ponovnom plasiranju narativa prema kojima ruske obaveštajne službe na teritoriji Srbije i Republike Srpske sprovode obuku diverzanata koji će imati zadatak destabilizacije unutrašnje situacije u Kišinjevu.
Identične tvrdnje, i jednako nepotkrepljene dokazima, mogli smo videti u oktobru prošle godine odnosno u predvečerje predsedničkih izbora na kojima je Maja Sandu uz podršku kolektivnog Zapada i putem manipulacije glasovima dijaspore osigurala još jedan mandat, a time i nastavak radikalno prozapadne konfrontacione politike.
Implikacije
Sve ovo ukazuje na to da zapadni centri moći ne samo što planiraju da zapale bure baruta u Pridnjestrovlju, već i da posledični sukob pretvore u regionalnu bezbednosnu krizu koja će potom biti upotrebljena za konačno rešavanje tzv srpskog pitanja, odnosno likvidaciju srpskog naroda kao suverenog političkog činioca na Balkanu.
Ovaj proces može se odvijati kroz prinudnu integraciju srpske teritorije u vojno-logističku infrastrukturu NATO, odnosno putem vršenja pritiska na Beograd da otvori svoje granice za prolazak zapadne vojne tehnike na putu ka Moldaviji — s druge strane, tvrdnje o navodnim tajnim kampovima za obuku diverzanata na teritoriji Republike Srpske mogu biti upotrebljene kao izgovor za nasilnu demontažu bezbednosnih struktura Banjaluke što bi predstavljalo uvod u konačnu likvidaciju srpskog entiteta unutar granica BiH.
U prilog potonjeg govori i tzv francusko-nemački non-pejper o kom se u maju razgovaralo na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost u Beogradu — i mada tačna sadržina ovog dokumenta ostaje nepoznata široj javnosti, prema saopštenju načelnika Generalštaba VS Milana Mojsilovića, izneti stavovi Pariza i Berlina značajno otežavaju poziciju Republike Srpske i zahtevaju određene odgovore Srbije.
Za Kompasinfo Radomir Jerinić, politikolog
