Evropa je, čini se, konačno ostala bez svog dugogodišnjeg i moćnog saveznika – Sjedinjenih Američkih Država. Da je do tog zaokreta došlo, nedavno je još jednom poručio i potvrdio sa govornice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija predsednik Donald Tramp. Ovo okretanje leđa dolazi u trenutku kada vodeće evropske zemlje – nekadašnje lokomotive Starog kontinenta – prolaze kroz velike ekonomske i finansijske poteškoće.
Sve su češća i priznanja da dosadašnji zapadnoevropski društveni model više nije održiv. Prvi koji je to nevoljno priznao bio je nedavno nemački kancelar Fridrih Merc, poručivši da ekonomska situacija u njegovoj zemlji, ali i u ostatku Evrope, više ne dozvoljava vlastima da nastave sa finansiranjem države blagostanja u dosadašnjem obliku. Bila je to najava izvesne smrti evropske ideje države blagostanja.
Da li Evropa uopšte može da se izvuče iz situacije u koju je upala? Na to pitanje u razgovoru za Glas Srpske odgovarao je ekonomista i bivši bankar, a danas investiciono-finansijski savetnik Branko Dragaš. Prema njegovim rečima – vrlo teško, gotovo nemoguće.
Završna faza raspada EU
Na to, kaže, upozorava već godinama, pa čak i decenijama. U toku je, kako on vidi, završna faza raspada – i Evropske unije i same Evrope. Posledice će, smatra on, najviše osetiti građani Nemačke i Francuske.
„Evropska unija je pred bankrotom. Dosadašnji model neoliberalnog kapitalizma, koji se pretvorio u jedan fašistički koncept kapitalizma, polako izumire. Propada, jer su temelji uzdrmani. Mislim da ulazimo u vreme jedne velike sistemske krize, koja bi na kraju mogla završiti čak i nekim novim ratom, jer pojedini evropski i briselski zvaničnici, te predstavnici oligarhija, ne vide drugi način da reše nagomilane probleme“, ističe Dragaš.
On dodaje da je priča o državi blagostanja lažna, te da istraživanja pokazuju da sve više građana jedva sastavlja kraj s krajem – i to ne samo u Nemačkoj, već i u Francuskoj i Velikoj Britaniji.
„Sunovrat koji je doživela Nemačka od 2022. godine je prosto neverovatan. Svi ekonomski pokazatelji govore da se ova država nalazi u stagflaciji. Ono što se u Francuskoj dešava, tu mislim na sve veće proteste, sigurno će se preliti i na ostatak Evrope. Dugovi koji se prikazuju kao zvanični su lažni, nisu pravi. Oni su daleko veći. Prema nekim mojim procenama, ukupni dugovi zemalja članica Evropske unije trenutno iznose više od 220.000 milijardi evra“, upozorava on.
„Građani, podignite novac iz banaka“
Na pitanje Glasa Srpske kako evropski lideri misle da vrate tolike dugove, Dragaš odgovara da će to biti pokušano novim štampanjem novca – što će, kako tvrdi, na kraju dovesti do potpunog kolapsa evra.
„Ne bih da širim paniku, ali preporučio bih građanima da dignu svoj novac iz banaka. On im tamo nije siguran, jer je finansijski balon prenaduvan. Treba pomenuti i izjave Makrona i Merca da postoji mogućnost da država iskoristi i štednju građana za podmirenje dugova. To je nešto na šta takođe upozoravam. Zato novac sa računa treba podići da ne bi bila ponovljena priča sa starom deviznom štednjom“, kaže on.
Liberalni kapitalizam, po njegovim rečima, više nije u stanju da se kontroliše u pokušaju da opstane.
„Zato i sve miriše na neki novi rat, jer pogubljena i otuđena evropska elita gura Evropu u sve dublji glib, živi pesak, u kojem – što se više vrte – sve dublje tonu. Upozorio bih i one koji kojim slučajem trguju sa hartijama od vrednosti. Ja ih volim zvati “bez vrednosti”. To tržište trenutno vredi četiri miliona milijardi evra. To je jednostavno neizvodljivo – mora pući“, upozorava on.
Kao jedan od načina zaštite, preporučuje ljudima ne samo podizanje novca iz banaka, već i ulaganje u realne vrednosti.
„Treba kupovati zlato, jer će njegova vrednost i dalje vrtoglavo rasti. Jedna unca trenutno vredi više od 3.750 dolara. Verujem da će uskoro preći i granicu od 4.000, a tokom naredne godine i 6.000 dolara za jednu uncu. Podsetio bih da jedna unca iznosi 31,1 gram. I srebro je dobra investicija. Ono trenutno vredi oko 44 dolara, a moglo bi ići i na par stotina. Oni koji imaju nešto viška novca, neka kupe i zemlju i nešto posade na njoj. Jednostavno, mislim da je najbolje ulagati u proizvodnju hrane, medicinu, farmaciju i energetiku. Radi se o stvarima koje imaju realnu vrednost“, naglašava Dragaš.
Zlato je jedini pravi novac
Da je rast vrednosti zlata pokazatelj teških i neizvesnih vremena, Dragaš ne spori.
„Zlato je danas jedini pravi novac. Sve ostalo je običan i bezvredan papir. Zamislite one koji su recimo kupili zlato kada je ono koštalo oko 800 dolara. Kao što sam već rekao – sve ukazuje na to da će vrednost ovog plemenitog metala i dalje vrtoglavo rasti. Mnogo je novca u opticaju, a on propada. Prema nekim podacima u svetu danas postoji 107.000 milijardi papirnog novca u vrednosti dolara. To će kriza pojesti“, kaže on.
Upitan može li Evropa povratiti konkurentnost bez jeftinih ruskih energenata, imajući u vidu da je samo u poslednje tri godine preko 500 miliona evra preplatila skuplju naftu i gas, Dragaš smatra da spas postoji – ali samo u radikalnoj promeni.
„Jedini spas je da se rasformira Evropska unija kao zajednica, jer se radi o potpuno nezdravoj tvorevini. Jedino suverenističke političke snage mogu izvući Evropu iz gliba, koji nije samo ekonomski i finansijski, već i civilizacijski. Ako bi ikada došlo do toga, onda bi trebalo napraviti strateški savez, koji bi obuhvatio Rim, Berlin, Pariz i Moskvu. To je jedini spas za Evropu“, tvrdi on.
Rat s Rusijom već 2030?
Da stvari idu u tom pravcu, po njegovom mišljenju, svedoči i to što je, kako kaže, oko 90 odsto njegovih poslovnih partnera iz Evrope već preselilo poslovanje i kapital na Daleki istok – najčešće u Kuala Lumpur, ali i u Šangaj, Singapur, pa čak i Vijetnam.
S druge strane, Evropa, kaže, klizi u rat sa Rusijom do kojeg bi moglo doći već 2030. godine.
„Samo je pitanje da li će osiromašeni građani Evrope to prihvatiti. Prema jednom nemačkom istraživanju, oko 68 odsto mladih između 20 i 25 godina na tako nešto nije spremno. S druge strane, imamo bogate koji u novom ratu vide izlaz za svoje probleme, zato i zavađaju narode i države, koristeći strah kao moćnu alatku za manipulaciju“, upozorava Dragaš.
Komentarišući najavljena ulaganja od čak 800 milijardi evra u odbranu i stavljanje evropske ekonomije na vojni kolosek, Dragaš kaže da će većina novca verovatno biti obezbeđena novim štampanjem, a ostatak kroz rezanje socijalnih troškova.
„Ali to će onda neminovno ponovo upaliti inflaciju i dodatno srozati životni standard Evropljana. Biće to kao da požar ponovo gase benzinom. Verujem da ćemo biti svedoci velikih socijalnih nemira u pojedinim zemljama. Polako se kuva kao u nekom vulkanu. Mislim da je malo potrebno da taj vulkan eruptira“, dodaje on.
Evropu kao ostarelu prostituku stiže kazna
Po njegovom mišljenju, stvari su krenule nizbrdo još mnogo pre korone i rata u Ukrajini, a pogrešna reakcija na demografsku krizu – dovođenjem migranata i širenjem socijalnog sistema – bila je jedan od prvih velikih poteza koji će skupo koštati Evropu.
„Posle mnogobrojnih krstaških ratova koje su vodili širom sveta, predstoji osveta nekada pokorenih zemalja. Posle vekova kolonijalizma, Evropu kao ostarelu prostitutku sada stiže, reklo bi se, zaslužena kazna. Nas to ne treba da brine. Kako neko nešto poseje, neka i žanje. Dosta smo mi patili“, kaže on.
Prema Dragaševim rečima, ovakva politika preti da potpuno promeni demografski pejzaž Starog kontinenta, što je već očigledno u Holandiji i Francuskoj.
„Postoji čak ideja da bi migrantima trebalo dati nemačko državljanstvo da bi se onda oni borili i ratovali sa Rusijom. Onda je jedan nemački sociolog istakao da to nije nikako dobro, jer ti naoružani migranti neće ratovati protiv Rusa, već Nemaca“, navodi on.
Dodaje da je za nas ključno da shvatimo sve geopolitičke procese i potrese – i da, ako možemo, povučemo prave poteze.
„Bilo bi najbolje kada bi se ovdašnji ljudi vratili iz zapadne Evrope i uložili nešto u pokretanje sopstvenog biznisa“, poručuje na kraju Dragaš.
