Austrougarska je na današnji dan 1914. godine, mesec dana posle atentata u Sarajevu u kojem je ubijen prestolonaslednik Franc Ferdinand, objavila rat Srbiji, otpočevši tako Prvi svetski rat, u kojem će crno-žuta monarhija nestati, dok je srpska vojska oslobodila sve južnoslovenske zemlje.
Dva telegrama
Ministar spoljnih poslova Austrougarske grof Leopold fon Bertold uputio je Vladi Kraljevine Srbije, 28. jula 1914. godine, otvoreni telegram u kojem se navodi da “Austrougarska smatra da se od sada nalazi u stanju rata sa Srbijom”.
“Budući da Vlada Kraljevine Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu od 10/23. jula 1914. godine koju je uručio austrougarski poslanik u Beogradu, carska i kraljevska Vlada je prinuđena da se sama pobrine za očuvanje svojih prava i interesa i da, s tim ciljem, pribegne oružanoj sili. Prema tome, Austrougarska smatra da se od sada nalazi u stanju rata sa Srbijom”, piše u telegramu.
U originalnom nacrtu objave rata Srbiji, napisanoj dan pre – 27. jula, koja je identična tekstu telegrama koji se čuva u Državnom arhivu Austrije, nalazila se i /polu/rečenica koja je precrtana plavom olovkom i nije poslata u Beograd.
Rečenica glasi: “a naročito, s obzirom na to da su srpske trupe već napale jedan odred Carske i kraljevske vojske u blizini Kovina”.
Ova rečenica je dokaz da je Austrija planirala da izazove rat po svaku cenu.
Pašić: „Bog će pomoći pravednicima“
Tadašnji predsednik Vlade Srbije Nikola Pašić reagovao je na objavu ratu rekavši:”Bog će pomoći pravednicima”.
“To smo i očekivali. Naša je stvar pravedna”, bile su reči srpskog premijera Pašića kada je za ručkom 28. jula 1914. godine u niškoj kafani “Evropa” primio telegram objave rata Austrougarske Srbiji.
Ovaj događaj i reagovanje Pašića zabeležili su službenik Ministarstva inostranih dela Ivan Gerasimović i pesnik Sibe Miličić.
Sećanja na uručenje telegrama objave rata ostavio je i Vasilij Nikolajevič Štrandman, ruski otpravnik poslova u Srbiji, koji je taj događaj opisao u svojoj knjizi pod nazivom “Balkanske uspomene”.
Štrandman piše da se oko jedan čas posle podne u hotelu “Evropa” okupio diplomatski kor i ministri – diplomate su bile napolju za velikim zasebnim stolom, u kafani se našao i nemački poslanik baron Julius fon Grizinger, a Pašić je sa suprugom Đurđinom i kćerkama Darom i Pavom sedeo za zasebnim stolom.
Oko dva časa posle podne kroz kapiju restoranske bašte ušao je poštar, prišao mu i iz torbe izvukao telegram.
“Pašić ga je uzeo, pročitao sadržaj, prekrstio se i pružio ga meni. U telegramu je grof Bertold javljao iz Beča da je austrougarska Vlada objavila rat”, navodi Štrandman.
Pašić je kasnije tog dana telegram pročitao okupljenim Nišlijama.
Telegram objave rata Austrougarske Srbiji poslat je 28. jula u 11.10 časova, napisan na službenom Francuskom jeziku, a iz Beča je preko Bukurešta stigao redovnom poštom u 12.30 časova u Niš.
Primio ga je, verovatno, dežurni u Ministarstvu inostranih dela koji je požurio da ga preda predsedniku Vlade.
Budući da nije stigao diplomatskom poštom, baron Grizinger, nemački poslanik koji je nakon prekida diplomatskih odnosa Srbije i Austrougarske čuvao i interese Austrougarske, nije o telegramu ništa znao.
Pašić je odmah zatražio proveru autentičnosti telegrama kod rumunske strane.
Nota koja je upućena iz Beča 23. jula i koja je sadržavala određene zahteve Srbiji zbog Sarajevskog atentata bila je, u stvari, ultimatum i Srbija nije mogla da prihvati tačke koje su zadirale u njenu suverenost.
Rok za odgovor bio je 48 časova, a predao ga je lično Pašić 15 minuta pre isteka roka, u 17.45 časova tog 25. jula.
Kad se vratio u Ministarstvo, već ga je čekao odgovor barona Vladimira fon Gizla, austrougarskog poslanika, da nije zadovoljan i da napušta Beograd.
Telegram kojim je objavljen rat Srbiji označio je i početak Prvog svetskog rata.
Tom objavom rata, iako su očekivali da će brzo presuditi Srbiji, Austrougarska presudila je sama sebi. Početak Prvog svetskog rata bio je kraj carevine, a Srbija se upisala zlatnim slovima u svetsku istoriju.
