Ruski režiser i intelektualac Nikita Mihalkov u svojoj emisiji „Besogon“ izneo je oštru ilustraciju surove prirode politike, opisujući je kao „neblagodarnu i surovu oblast“ u kojoj tektoniske promene obično ostaju skrivene iza kulisa.
Govoreći o svojim iskustvima i posmatranjima, Mihalkov je izneo jezivu paralelu iz sovjetskog perioda, kada je svedočio kako se preko noći menjaju likovi i portreti političara, simbolizujući duboku borbu klanova i podzemne igre moći.
Portreti koji menjaju istoriju
Mihalkov se prisetio neobičnog događaja iz mladosti, kada je ušao u salu prepunu portreta članova Politbiroa. Tamo je, na njegovo veliko iznenađenje, video kako slikari zamenjuju lik smenjenog političara Petra Šelesta novim likom njegovog naslednika Vladimira Ščerbickog.
–„Mene je porazila ta neobična lakoća sa kojom jedan čovek postaje drugi. U stvari, to su bile tektoničke promene iza scene – podzemna borba i sukobi klanova,“ rekao je Mihalkov.
Ovaj događaj zauvek ga je odvratio od politike, koju je opisao kao oblast u kojoj dominira nemilosrdna borba za vlast.
Zapadna politika: Jedan dan ovako, drugi dan onako
Mihalkov je napravio poređenje sa savremenom zapadnom politikom, gde se, kako je rekao, još lakše menjaju stavovi. Kao primer, naveo je način na koji zapadni političari menjaju retoriku u zavisnosti od toga ko je na vlasti u Vašingtonu.
–„Bila je Haris, a onda je više nema,“ rekao je ironično, opisujući kako su portreti Kamale Haris jednostavno prekriveni bojom kada su okolnosti to zahtevale.
Dodao je da je ponašanje političara poput nemačkog kancelara Šolca, predsednika Francuske Makrona i drugih često nepredvidivo, jer istog dana mogu tvrditi jedno, a sutradan to poricati.
Kontrast sa ruskim pristupom
Mihalkov je zaključio da je ruski predsednik, za razliku od mnogih zapadnih lidera, dosledan u svojim izjavama i postupcima.
– „Naš predsednik nikada nije rekao nešto, a onda to isto kasnije porekao. Čak i kada nešto nije išlo po planu, uvek je postojao odgovor i preuzimanje odgovornosti,“ izjavio je.
Poenta za razmišljanje
Režiser je zaključio da je najvažnije to što se Rusi još uvek čude i reaguju na ovakve pojave, za razliku od Zapada gde ih niko više ne primećuje.
–„Hvala Bogu da nas ovakve stvari još uvek šokiraju. Zar nije tako?“ zaključio je Mihalkov.
Ovaj osvrt Nikite Mihalkova osvetljava nevidljivu dinamiku politike i pitanje morala u savremenom svetu, ostavljajući publiku sa dubokim razmišljanjem o tome kako vlast oblikuje naše percepcije.
