Ulaganje u višegodišnje voćne zasade nije nešto na šta se može lako odlučiti, naročito posebno zbog dugog perioda koji treba da prođe da bi se ostvarila zarada. Ali kada dođe prvi značajniji rod uloženo počinje progresivno da se vraća.
Tako je i sa podizanjem zasada leske. Sa privredne tačke gledišta, u povoljnim ekološkim uslovima i sa relativno skromnim ekonomskim ulaganjima u odnosu na druge vrste voćaka, lešnik daje dobre prinose, a time i veliku rentabilnost.
Srbija ima povoljne uslove za gajenje
Srbija ima veoma povoljne uslove za gajenje ove kulture – odgovarajuću klimu, teren i zemljište za gajenje leske. Leska uspijeva i daje odlične prinose u ravnici i u brdskim uslovima.
Gajenje leske ne zahteva toliko ručnog rada koliko druge voćne vrste. Pored redovne zaštite, đubrenja, neophodnog navodnjavanja i postavljanja ograde zbog zečeva i srndaća, najznačajnije operacije se svode na rezidbu, uklanjanje izdanaka, održavanje zasada i sakupljanje lješnika.
U savremenim, intenzivnim zasadima, gotovo sve ove mere se izvode mašinski, izuzev rezidbe koja traži najviše ručnog rada.
Troškovi i isplativost
Troškovi podizanja jednog hektara leske su znatno manji nego troškovi podizanja jednog hektara jabuke ili kruške. Prvi prihodi se mogu očekivati u četvrtoj, petoj godini, a u kasnijim godinama prihodi se progresivno uvećavaju. Prosečan period eksploatacije lešnika je oko 40 godina.
Stabilna cena lešnika, bez većih oscilacija, kao i velika potražnja, neki su od razloga ekspanzije ove kulture.
Prema podacima Privredne komore Srbije, površine pod leskom skoro su pa udvostručene u proteklih pet godina. Od 2018. godine, kada je bilo 4.363 hektara pod ovom kulturom do 2023. godine u kojoj je zabilježeno 8.592 hektara.
Duplirane površine su rezultirale i skoro udvostručenim prinosima pa je tako 2018. godine ukupan prinos lješnika u Srbiji iznosio 5.427 tona, da bi se 2023. godine taj prinos uvećao na 10.190 tona, što je i dalje daleko od domaćih potreba za ovim voćem.
