Улагање у вишегодишње воћне засаде није нешто на шта се може лако одлучити, нарочито посебно због дугог периода који треба да прође да би се остварила зарада. Али када дође први значајнији род уложено почиње прогресивно да се враћа.
Тако је и са подизањем засада леске. Са привредне тачке гледишта, у повољним еколошким условима и са релативно скромним економским улагањима у односу на друге врсте воћака, лешник даје добре приносе, а тиме и велику рентабилност.
Србија има повољне услове за гајење
Србија има веома повољне услове за гајење ове културе – одговарајућу климу, терен и земљиште за гајење леске. Леска успијева и даје одличне приносе у равници и у брдским условима.
Гајење леске не захтева толико ручног рада колико друге воћне врсте. Поред редовне заштите, ђубрења, неопходног наводњавања и постављања ограде због зечева и срндаћа, најзначајније операције се своде на резидбу, уклањање изданака, одржавање засада и сакупљање љешника.
У савременим, интензивним засадима, готово све ове мере се изводе машински, изузев резидбе која тражи највише ручног рада.
Трошкови и исплативост
Трошкови подизања једног хектара леске су знатно мањи него трошкови подизања једног хектара јабуке или крушке. Први приходи се могу очекивати у четвртој, петој години, а у каснијим годинама приходи се прогресивно увећавају. Просечан период експлоатације лешника је око 40 година.
Стабилна цена лешника, без већих осцилација, као и велика потражња, неки су од разлога експанзије ове културе.
Према подацима Привредне коморе Србије, површине под леском скоро су па удвостручене у протеклих пет година. Од 2018. године, када је било 4.363 хектара под овом културом до 2023. године у којој је забиљежено 8.592 хектара.
Дуплиране површине су резултирале и скоро удвострученим приносима па је тако 2018. године укупан принос љешника у Србији износио 5.427 тона, да би се 2023. године тај принос увећао на 10.190 тона, што је и даље далеко од домаћих потреба за овим воћем.
