Udisanje vazduha iz košnica pozitivno utiče na celokupno zdravlje i omogućava psihofizičko blagostanje, kaže pulmolog dr Zorica Plavšić. U poslednjih pet godina naglo raste broj vlasnika apikomora kako u Srbiji, tako i u okruženju. Tačne evidencije nema, ali, kako kažu u Udruženju „Apimed Srbija”, otkako se održavaju seminari o primeni inhalacije vazduha iz pčelinje košnice – broj vlasnika je sa deset porastao na 40 u ovom udruženju.
Apiterapija se primenjuje u prevenciji i lečenju brojnih zdravstvenih poremećaja još od davnih vremena, a danas sve više nalazi svoje mesto u humanoj i veterinarskoj medicini. Do sada je u vazduhu iz košnice izolovano 56 isparljivih jedinjenja sa antiinflamatornim, antiastmatičnim, antimikrobnim i antikancerogenim dejstvom, kaže pulmolog dr Zorica Plavšić, predsednica Udruženja apiterapeuta „Apimed Srbija”.
Poseban efekat u toku inhalacije vazduha iz košnice ili boravka u apikomori, drvenoj kućici u kojoj se obavljaju inhalacije, jeste efekat zvuka koji se stvara prilikom kretanja pčela i različite frekvence tog zvuka. Udisanje vazduha iz košnica pozitivno utiče na celokupno zdravlje i omogućava psihofizičko blagostanje.
U praksi se pokazalo da se kontrolisanim udisanjem ovih isparljivih materija mogu postići pozitivni efekti u prevenciji različitih oboljenja, pre svega organa za disanje, polenske alergije, sklonosti ka prehladama i sličnih bolesti.
Poslednjih desetak godina sve je više kliničkih i naučnih dokaza u prilog pozitivnog efekta inhalacije vazduha iz košnice. U isto vreme raste i broj izgrađenih apikomora – kako u svetu, tako i kod nas. U našoj zemlji i u okruženju se organizuju specijalni seminari za izgradnju, opremanje i korišćenje apikomora u medicinske svrhe. Udruženje „Apimed Srbija” dva puta godišnje organizuje takav seminar onlajn.
Kakva su neposredna iskustva sa korisnicima usluga apiterapije?
– Zahvaljujući širenju informacija o efikasnosti inhalacija, raste i interesovanje za ovaj vid prevencije, kao i lečenja. Sa druge strane, korisnici očekuju da će se posle dve, tri inhalacije desiti čudo. Zdravlje ne može da se vrati na „klik”. Isparljive bioaktivne supstance iz pčelinjih proizvoda deluju unutar ćelije i dovode njen rad u stabilno stanje, u ravnotežu, i tada kreće izlečenje. Za to je potrebno vreme. Dosadašnja iskustva nas ohrabruju da kod svih korisnika dolazi do poboljšanja. U toku sezone kada su pčele aktivne treba primeniti tri do četiri ciklusa inhalacija od deset dana da bi se pokazao pozitivan efekat – kaže dr Zorica Plavšić. Ona naglašava da su inhalacije unutar apikomore apsolutno bezbedne.
– Pčele zuje oko drvene kućice i ne postoji mogućnost da izlete iz košnice unutar prostora apikomore. Na seminarima vlasnici dobijaju detaljna uputstva kako da obezbede i zaštite korisnike – kaže sagovornica „Magazina”.
Vlasnici apikomora savetuju da se inhalacije vazduha iz košnica uvek kombinuju sa uzimanjem pčelinjih preparata. Pozitivan efekat se brže postiže i duže je prisutan.
Ljudi nemaju strpljenja čak i kada su bolesni i imaju tegoba. Žele da se takvo stanje popravi bez njihovog većeg angažovanja. Kao i kod primene bilo koje terapije, pre svega je važno prekinuti sa navikama koje su dovele do pojave bolesti, strogo se pridržavati preporuka lekara specijaliste, istrajati u primeni pčelinjih proizvoda i do poboljšanja i izlečenja će doći – kaže naša sagovornica.
Ima li straha od pčela?
Da li su potencijalni pacijenti podozrivi prema apiterapiji zbog straha od pčela i košnica, pitamo predsednicu udruženja.
– Sve je to za njih novo, ali i pre nego što bilo šta pitaju vlasnici ih o svemu unapred obaveste i upozore i onda nema ni straha, ni podozrivosti. Nije zabeležen nijedan neželjeni efekat u toku korišćenja apikomore – uverava nas predsednica udruženja.
– Mogućnost da vas pčela ubode u blizini apikomore je ista kao i kada biste otišli u posetu prijatelju koji u blizini kuće ima pčelinjak.
Osobe koje su nekada u životu imale jako burnu reakciju na ubod pčele, ose ili stršljena moraju to da kažu vlasniku apikomore i tada ih zamolimo da urade test u specijalizovanim laboratorijama, u Beogradu u Institutu za imunologiju i virusologiju „Torlak”. Ukoliko test pokaže veoma veliku preosetljivost na pčelinji otrov, mere zaštite su veće ili se ne savetuje primena inhalacija – objašnjava.
