U izrazito nepovoljnom istorijskom trenutku obeleženom drastičnim smanjenjem broja srpskih monaha, sve većim manastirskim dugovanjima i potpuno narušenim odnosima sa Bugarima, agresivnim u nameri da konačno preuzmu srpski manastir, kralj Aleksandar Obrenović je tokom vaskršnjih praznika 1896. godine boravio u Svetoj carskoj srpskoj lavri Hilandaru na Svetoj Gori.
Kralj je tada imao nepunih dvadeset godina i na Atos je doputovao neposredno pre otvaranja prvih modernih Olimpijskih igara u Atini. Telegram sa navedenom željom kralja Aleksandra Obrenovića da provede vaskršnje praznike u Hilandaru stigao je u manastir iz Soluna osam dana pre kraljevog dolaska. Brod sa kraljem i pratnjom je pristao na hilandarsko pristanište u poslepodnevnim časovima na Veliki četvrtak.
U ime bratstva, kralja i pratnju je iz Soluna dopratio arhimandrit Danilo Hilandarac. Na polovini puta do manastirskog utvrđenja kralj je posadio dve masline i dva čempresa, gde je istovremeno nastala prva fotografija kraljeve posete Hilandaru. Svi hilandarski monasi su svečano dočekali kralja i njegovu pratnju kod pokloničkog mesta Presvete Bogorodice Trojeručice, odakle je litijski uveden u saborni hram.
U pratnji kralja je bio i major Živojin Mišić.
U manastir su u međuvremenu doputovali i vladika Dimitrije iz Niša sa policijskim komesarom, turska vojska, 40 pešadinaca, 12 vojnika na konjima i predstavnici Protata, koji su tada boravili u susednom manastiru Esfigmenu zbog nedostatka mesta u Hilandaru. Patrijarha je o dolasku kralja obavestio Protat.
View this post on Instagram
Hilandarski monah i tadašnji bibliotekar Sava Čeh u pismu prijatelju Jozefu Zdenjku Raušaru detaljno opisuje kraljevu posetu Hilandaru i navodi sledeće: „Želite da znate kako je kralj provodio vreme kod nas? Išao je samo do crkve, iz manastira nije izlazio.“ Posetio je manastirsku biblioteku i aktivno je učestvovao u svim bogosluženjima. O. Sava Hilandarac u istom pismu prenosi i način praznovanja Vaskrsa za vreme boravka kralja u Hilandaru: „U noći na nedelju, kada se slavi Vaskrs, nije bilo dozvoljeno pucanje kao i obično, kralj je bio na bdenju celu noć u crkvi, napolju je stajala straža, koja je inače bila raspoređena tako što su se dva vojnika nalazila na stepenicama sve do kraljeve sobe, a ispred same sobe još dvojica. Liturgiju je služio vladika (vladika Dimitrije iz Niša), kralj je išao na pričešće, kao i cela njegova pratnja.“
Kralj Aleksandar Obrenović je obilno darivao manastir, ostavio je prilikom posete 750 napoleona (tadašnja francuska valuta) i po povratku u Srbiju izmirio sva manastirska dugovanja, čime je izveo Hilandar iz velike krize. U znak zahvalnosti, Hilandarci su kralju poklonili drveni krst u duborezu iz 1781. godine, rad monaha Lavrentija Hilandarca, brojanicu od ćilibara, Miroslavljevo jevanđelje i najstariji hilandarski dokument, Osnivačku povelju Stefana Nemanje, koje je kralj kasnije preneo u Narodnu biblioteku u Beogradu. Već sledeće godine, kralj Aleksandar je naložio izradu fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja u 500 primeraka.
Prilikom posete Hilandaru, kralj je dodelio visoka odlikovanja istaknutim turskim vojnicima i hilandarskim monasima, među kojima je bio i pomenuti manastirski bibliotekar Sava Čeh (on je dobio Orden Sv. Save 3. reda). O. Sava u pismu svedoči da nije bilo dovoljno odlikovanja za sve, tako da su neki naknadno poslati iz Beograda.
Kralj je napustio Hilandar na Vaskršnji ponedeljak. U povratku je na nekoliko sati posetio ruski manastir i izrazio želju da do odlaska u Srbiju poseti sve atonske obitelji.
