Kosta Stojanović (1867–1921) bio je istaknuti srpski naučnik, državnik i vizionar, čiji je doprinos obuhvatao oblasti matematike, fizike, mehanike, sociologije i ekonomije.
Smatra se utemeljivačem matematičke ekonomije i pretečom kibernetike u Srbiji. Pored toga, bio je prevodilac, pesnik i profesor na Velikoj školi i Beogradskom univerzitetu.
Rani život i obrazovanje
Prema nekim izvorima, Stojanović je rođen 2. oktobra 1867. godine u Aleksincu, od majke Milene i oca Stevana, trgovca poreklom iz sela Malovišta kod Bitolja. Osnovnu školu završio je u Aleksincu, a gimnaziju je pohađao u Aleksincu i Nišu.
Nakon toga, upisao je prirodno-matematički odsek na Filozofskom fakultetu Velike škole u Beogradu, gde je studirao u generaciji sa Mihailom Petrovićem – Mikom Alasom. Diplomirao je juna 1889. godine kao najbolji student u generaciji. Nakon diplomiranja, radio je kao profesor gimnazije u Nišu i Beogradu, a potom je postao redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Naučni radovi
Njegovi glavni naučni radovi bili su iz oblasti fizike i matematike. Kao samosvojni i odvažni mislilac, ostvario je izuzetnu sintezu različitih nauka i društveni život tumačio matematičkim zakonitostima. U knjizi „Tumačenje fizičkih i socijalnih pojava“ opsežno je razradio zamisao da se pomoću termodinamičkih kategorija može upravljati društvenim tokovima, što je ideja koja je kasnije postala poznata kao kibernetika.
Politička karijera
Stojanović je bio narodni poslanik od 1900. godine, a obavljao je funkciju ministra privrede od 1906. do 1908. i od 1912. do 1913. godine. Tokom Carinskog rata sa Austrougarskom, uspeo je da pronađe nova tržišta za srpske proizvode, čime je značajno doprineo ekonomskoj stabilnosti zemlje.
Kosta, koji je još pre carinskog rata uvideo da Srbija gubi izvozom u Austrougarsku, je stupio na mesto ministra narodne privrede. Za samo dve godine Srbija je izvozila od Sirije pa sve do Britanije. Shvativši da je Austrougarska bila samo posrednik u trgovini, povećao je naš izvoz za skoro 100%.
On je uspeo da racionalizuje poljoprivredu, preobrazi privredu, učetvorostruči broj preduzeća, uhoda nove trgovačke puteve za Srbiju, upravlja izvoznim cenama, što je učinilo da Austrougarska 1908. godine odustane od blokade, a Srbija iz Carinskog rata izađe osnažena!
Bio je član delegacije na Mirovnoj konferenciji u Parizu i na pregovorima u Rapalu, kao i ministar finansija u vladi Nikole Pašića od 1918. do svoje smrti 1921. godine.
Dramatične godine Prvog svetskog rata opisao je u svojoj knjizi sećanja „Slom i vaskrs Srbije“, gde je izneo svoja iskustva i razmišljanja o ratnim dešavanjima i obnovi zemlje.
Ostavio je veliki trag u srpskoj nauci i politici
Kosta Stojanović je ostavio dubok trag u srpskoj nauci i politici. Njegova multidisciplinarna istraživanja i primena naučnih principa u društvenim naukama svrstavaju ga među najznačajnije srpske mislioce svog vremena.
Milutin Milanković, koji je nasledio Stojanovića na katedri Velike škole, ovako je o njemu pisao: „Došao je, da kao sveštenik nauke, u ovom hramu, propoveda velike istine, koje se dotle nisu čule. Matematička fizika bavi se mrtvom prirodom, ali je njega interesovao ceo svet, njega je interesovao život.
Zato je katedra bila uska za njegov rad. Stojanovića je zanimao društveni život – ta živa mašina sa milionima točkova, koju je zvao društvo, i na kojoj je primenio zakone termodinamike.“
Njegova sposobnost da povezuje različite naučne discipline i primenjuje ih u praksi doprinela je razvoju srpske nauke i društva. Njegova dela i ideje ostaju inspiracija za buduće generacije naučnika i mislilaca.
