Jednom prilikom kada se vratio sa Kosova i Metohije u Beograd, jedan od najvećih srpskih pisaca, Branislav Nušić, detaljno je opisao duh, karakter i moralna načela srpskog naroda sa Kosova i Metohije:
„U neprestanoj borbi za mir i opstanak, pod neprekidnim pritiskom i teretima koji toliko vekova dave duh ovoga naroda, karakter se njegov svakojako morao izmeniti od svoje prvobitnosti i izgladiti u njemu mnoge i mnoge osobine.
Uloga porodice i vere u očuvanju narodnih osobina
Ali baš to, što u takvome stanju kod jednoga naroda porodica, ostavljena da se unutrašnje jače razvija, tim jače deluje na vaspitanje svojih članova i što je vera, oličavajući u sebi i pojam narodnosti, jače učvršćena u duši, učinila su ovde ova dva važna faktora da su se kod naroda sačuvale one bar osobine koje se gube kad narod dođe u stupanj gde vera prestaje biti bitno obeležje i gde se život razvija van porodice.
Patrijarhalnost kao čuvar moralnih vrednosti
Sami odnosi pak u porodičnom životu, koji su zadržali nepromenjene sve zakone patrijarhalnosti, na prvom su mestu jemstvo za naravnost kod ovog naroda.
Ne zna se ni u selu ni u varoši za primer da momak osramoti devojku, a prema narodnom poimanju, takav se čovek smatra kao ubica i niko ne misli da bi bilo grehota ubiti ga.
Devojka uvek duboko gleda u zemlju; sramota je da govori o momcima; sramota je čak i starijoj ženi da kaže da joj se izvesno momče dopalo.
Velika bi sramota bila za devojku ako ne bi plakala i grcala u suzama kad je isprose, već bi se radovala. Muž i žena dok su mladi sramota je da idu negde sami njih dvoje, na slavu ili na sabor ili u posetu; treba da ima nekog starijeg s njima inače im se smeje svet. Oni štaviše treba da paze i da ne govore mnogo međusobno pred starijim, pa ni u kući, jer će njoj reći ,,milmužica“ a to je teška pogrda.
Supružnička ljubav je vrlo jaka
Supružnička je ljubav vrlo jaka. Poštovanje dece prema roditeljima toliko je, da nema gotovo primera koji bi mogao što obratno pokazati. Odnosi srodstva održavaju se do najdaljih linija.
Kod ovoga naroda se veruje u reč i zakletvu
Kod ovoga naroda još se pozajmljuje veliki novac u četiri oka; veruje se u reč i zakletvu. Narod se na Kosovu ne kune tako često, niti mu zakletva stoji na vrh jezika da je uz reč upotrebljava.
Otuda zakletva, kad se jednom upotrebi, ima velike vrednosti.
Uz razgovor će često Boga da pomene ali samo u rečenicama: ,,Zdravlje od Boga!“, ,,U ime Božije!“, ,,Božja volja“, ,,Božje naređenje“ itd. A ozbiljna kletva, koja se samo pri potrebi izriče, glasi: ,,Imena mi Božjega, tako mi se u kući ne našla so i hleb!“.
Pravda je temelj društvenih odnosa
Poimanje narodno pravde i pravice, takođe je jedno obeležje njegovoga karaktera. Narod se uvek još drži onih zakona koje je tradicijom stekao i rešava međusobno, na najpravičnijim osnovama, sve sporove, kako one za koje u običajima postoje presedani tako i nove koji bi se pojavili.
Biće da dosta utiče na karakter naroda i raseljavanje. Možda su veze uzroka i posledica ovde neprimetne, ali razređenost srpskog življa, koja s dana na dan postaje sve to veća, prilike u kojima se čovek u svojoj kući ne oseća svoj, u kojima se nema na koga da osloni, u kojima nema ko da ga podrži niti s kim da zajednički snosi nesnosne teškoće, svakojako utiču na karakter pojedinca, a time postupno i na masu.
Srpski živalj na KiM se oseća iz dana u dan sve usamljenijim i napuštenijim
Srpski se živalj na Kosovu oseća s dana na dan sve usamljeniji i napušteniji, a to su prilike koje ne dižu već obaraju duh jednog naroda.
Narod je dobrodušan i ,,sevaplija“. Prosjaku i bolesniku od usta će odvojiti i daće. Prosjak s pravom lupa batinom u vrata koja mu se moraju otvoriti. Siromaha u selu pomoći će celo selo da sagradi kuću, da poore itd. Bolesniku svako će odneti ponude i obići ga.
Narod je odan veri i crkvi
Narod je odan crkvi i veri i prilaže na to. I najsiromašniji, ako može, ostaviće gdešto crkvi. Kad se što gradi na crkvi, svi će priskočiti s parom i snagom u pomoć.
Gostoljubivost je skoro jača no u Šumadiji. No ne treba uzeti da su stanovnici ovoga dela srpske zemlje bolje održali ovu opštu osobinu srpsku, već je tome uzrok što se u prilikama, u kojima ovaj narod živi, više održava osećaj prema bližnjemu, koji se u slobodi donekle gubi.
(Branislav Nušić, Kosovo – opis zemlje i naroda)
