Završni finansijski izveštaj o materijalnoj šteti uzrokovanoj NATO bombardovanjem SR Jugoslavije nikada nije napravljen, niti postoji međunarodno priznati dokument koji bi sumirao posledice bombardovanja 1999. godine. Ipak, dostupne procene govore o desetinama milijardi dolara štete. Na današnji dan, pre 26 godina, pale su prve bombe.
Ljudske žrtve i razaranje infrastrukture
Tokom 78 dana vazdušnih napada na Srbiju stradalo je najmanje 2.500 ljudi, uključujući više od 1.000 civila, među kojima je bilo i dece. Hiljade su ranjene, a infrastruktura zemlje bila je teško pogođena.
Pored ljudskih gubitaka, šteta po ekonomiju bila je ogromna – i do danas nije zvanično sanirana.
Procene ekonomske štete
Tadašnja Savezna vlada govorila je o čak 100 milijardi dolara, dok su kasnije procene – uključujući i analize stručnjaka i međunarodnih organizacija – štetu procenjivale na između 30 i 40 milijardi dolara.
Ograničena međunarodna pomoć
„Činjenica je da je Buš potpisao dokument koji nas kvalifikuje za primanje ekonomske pomoći. Ta pomoć je mala – reč je o 50 miliona dolara, što je izuzetno malo u odnosu na 30 milijardi dolara ukupne štete po proceni G17+, od čega su samo tri milijarde na EPS“, rekao je 2002. godine predsednik SRJ Vojislav Koštunica, pisao je RTS.
Razoreni ključni objekti
Tokom vazdušnih napada, oštećeni su i uništeni mostovi, putevi, železničke mreže, termoelektrane, fabrike, naftna postrojenja, škole, bolnice, pa i medijske kuće.
Pojedine ključne tačke – poput zgrade RTS-a i Generalštaba u Beogradu – i danas stoje kao simboli razaranja.
Samo u elektroenergetski sistem, prema tadašnjim podacima, bilo je neophodno uložiti više od 700 miliona dolara za sanaciju.
Dugoročne ekonomske posledice
Ekonomija je u mesecima i godinama nakon bombardovanja doživela težak pad, a BDP je opao za više od 20 odsto. Nezaposlenost je skočila, investicije su nestale, a strane kompanije su obustavile ili povukle planove.
Inflacija, siromaštvo i gubitak međunarodnog poverenja dodatno su zakomplikovali oporavak.
Nepostojanje mehanizma za odštetu
Pitanje odštete nikada nije došlo na dnevni red međunarodnih foruma.
Srbija, ni više od dve decenije kasnije, nema mehanizam za traženje reparacija, a domaći eksperti uglavnom navode da su šanse za pravnu satisfakciju – minimalne.
Finansijski bilans bombardovanja ostaje otvoreno pitanje
Danas, 26 godina kasnije, finansijski bilans bombardovanja ostaje otvoreno pitanje. Iako je zemlja u međuvremenu krenula putem ekonomskog oporavka i razvoja, šteta iz 1999. godine ostaje rana koju ekonomija još nije u potpunosti zaboravila.
