Najskuplje garažno mesto u četvrtom kvartalu prošle godine plaćeno je 63.000 evra na beogradskoj opštini Stari grad. S obzirom da je prosečan kvadrat stana u starogradnji koštao 2.070 evra, a u novogradnji 2.360 evra, jedna garaža plaćena je kao prosečna garsonjera od oko 26 kvadrata.
Najviša cena za poslovni prostor bila je 7.820.000 evra na opštini Palilula u Beogradu, objavio je Republički geodetski zavod.
Najveće cene za stanove su postignute u Beogradu, gde je najskuplji stan prodat na opštini Vračar po ceni od 1.540.000 evra, što je ujedno i najskuplji kvadrat stana u ovom periodu.
Najskuplja kuća prodata je na gradskoj opštini Savski venac (Grad Beograd) za 1.900.000 evra.
RGZ je objavio podatke za četvrti kvartal 2023. koji pokazuju da se nastavlja trend stabilizacije na tržištu nepokretnosti, a ukupan broj kupoprodaja iznosio je 32.069, što je za 6,7 odsto više u odnosu na isti kvartal 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa.
Ukupan broj kupoprodaja u četvrtom kvartalu 2023. je bio za 14,3 odsto manji nego u četvrtom kvartalu prethodne godine. U istom periodu udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti je opao za osam odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, ali i dalje iznosi 31 odsto od ukupnog prometa u četvrtom kvartalu, navodi se u saopštenju.
Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 1,7 milijardi evra, što je za 40 odsto više u odnosu na četvrti kvartal 2019. i za 22 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine.
Od ukupno 1,7 milijardi evra, 534,1 milion evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta.
Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova (871,5 miliona evra), sa učešćem od 51 odsto od ukupno prometovane vrednosti, što je za četiri procentna poena manje nego u četvrtom kvartalu 2022. godine.
Kada je reč o načinu plaćanja, sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je dva procentna poena manje nego lane.
Najveći obim novčanih sredstava zabeležen je na području Prvog osnovnog suda u Beogradu i iznosi 392 miliona evra, dok je kancelarija Javni beležnik Srbislav Cvejić, sa teritorije tog suda, zabeležila najveći obim novčanih sredstava u iznosu od 65,8 miliona evra, od čega oko 44,2 miliona evra pripada delimično regulisanom tržištu.
U Beogradu je za stanove izdvojeno 493,2 miliona evra, a u prestonici je zabeležen i najveći broj od 7.237 kupoprodajnih ugovora.
