Најскупље гаражно место у четвртом кварталу прошле године плаћено је 63.000 евра на београдској општини Стари град. С обзиром да је просечан квадрат стана у староградњи коштао 2.070 евра, а у новоградњи 2.360 евра, једна гаража плаћена је као просечна гарсоњера од око 26 квадрата.
Највиша цена за пословни простор била је 7.820.000 евра на општини Палилула у Београду, објавио је Републички геодетски завод.
Највеће цене за станове су постигнуте у Београду, где је најскупљи стан продат на општини Врачар по цени од 1.540.000 евра, што је уједно и најскупљи квадрат стана у овом периоду.
Најскупља кућа продата је на градској општини Савски венац (Град Београд) за 1.900.000 евра.
РГЗ је објавио податке за четврти квартал 2023. који показују да се наставља тренд стабилизације на тржишту непокретности, а укупан број купопродаја износио је 32.069, што је за 6,7 одсто више у односу на исти квартал 2019. године, пре избијања пандемије корона вируса.
Укупан број купопродаја у четвртом кварталу 2023. је био за 14,3 одсто мањи него у четвртом кварталу претходне године. У истом периоду удео делимично регулисаног тржишта (промет некретнина које нису уписане у катастар непокретности) у укупној вредности је опао за осам одсто у поређењу са истим периодом прошле године, али и даље износи 31 одсто од укупног промета у четвртом кварталу, наводи се у саопштењу.
Укупна количина новца коришћена за куповину некретнина износила је 1,7 милијарди евра, што је за 40 одсто више у односу на четврти квартал 2019. и за 22 одсто мање у односу на исти квартал претходне године.
Од укупно 1,7 милијарди евра, 534,1 милион евра долази са делимично регулисаног тржишта.
Највећи удео у укупном промету непокретности заузима продаја станова (871,5 милиона евра), са учешћем од 51 одсто од укупно прометоване вредности, што је за четири процентна поена мање него у четвртом кварталу 2022. године.
Када је реч о начину плаћања, седам одсто свих прометованих непокретности плаћено је из кредита, што је два процентна поена мање него лане.
Највећи обим новчаних средстава забележен је на подручју Првог основног суда у Београду и износи 392 милиона евра, док је канцеларија Јавни бележник Србислав Цвејић, са територије тог суда, забележила највећи обим новчаних средстава у износу од 65,8 милиона евра, од чега око 44,2 милиона евра припада делимично регулисаном тржишту.
У Београду је за станове издвојено 493,2 милиона евра, а у престоници је забележен и највећи број од 7.237 купопродајних уговора.
