Saudijska Arabija je ovog leta potpuno poremetila fudbalsku mapu, pa su mnogi igrači odustali od najboljeg fudbala u Evropi, zarad ogromnog novca na Bliskom istoku. Ali, glavno pitanje se postavlja – da li Saudijska Arabija može suludim ulaganjima da podigne fudbal na viši nivo?
Odgovor na to pitanje, ako bi se zagrebalo malo više od površine, može biti komplikovan. Ali, suština je prosta – ne može. Bez želje da se zalazi u motive ovakvih ulaganja (da li su sportski ili pranje imidža kroz sport), jasno je da su vrlo male šanse da fudbal poprimi ozbiljnije konture u Saudijskoj Arabiji, uprkos silnim ulaganjima. Kratkoročno gledano, Saudijska liga će biti daleko atraktivnija nego što je bila, utakmice će biti kvalitetnije, publika će dolaziti na stadione da gleda fudbalere koje je mogla jedino na televiziji. Međutim, kada svima dosadi, kada prođe „hajp“ i kada se balon izduva, fudbal će biti na istom nivou na kojem je bio i pre dolaska evropskih fudbalera.
Kako su propali projekti u SAD i Kini
Prilično neuspešan projekat promocije fudbala prvi su pokušali da sprovedu Amerikanci. Istina, nikada u ovakvom obimu i sa ovakvim ulaganjima, ali je princip sličan. Amerikanci pokušavaju da popularizuju fudbal još od 1970-ih godina, kada su u MLS ligu došli Pele i Franc Bekenbauer. Potom Karlos Valderama, Lotar Mateus, zatim Dejvid Bekam, Tjeri Anri, a sada, konačno, i najbolji igrač u istoriji – Leo Mesi. Ništa nije pomoglo. Jednostavno, fudbal je na istom nivou, kao i interesovanje za njim. Najozbiljniji projekat imali su Kinezi.
Država je optimistično najavila potpunu reorganizaciju fudbala, koja će Kini doneti organizaciju Svetskog prvenstva, ali i napad na titulu šampiona planete. Ogroman novac su ulagali u terene, školovanje mladih igrača (što je problem u Saudijskoj Arabiji) a basnoslovne sume su nudili evropskim igračima. U jednom trenutku, Karlos Tevez je, u svojim poznim igračkim godinama, bio najplaćeniji fudbaler na svetu.
Međutim, posle jedne decenije ulaganja, a bez ikakvog napretka, Kinezi su polako počeli da popuštaju. Manje ulaganja, manje evropskih igrača, manje kvaliteta, manje interesovanja… Polako je ideja zamrla, i sada kineski fudbal živi na isparenjima iz prethodne decenije.
Ronaldo poveo egzodus, nestvarni uslovi za Nejmara
Čini se da sličnu grešku pravi i Saudijska Arabija. Dolazak Kristijana Ronalda u Saudijsku Arabiju, u decembru 2022. godine, naterao je brojne igrače da ozbiljnije razmisle o ovoj bliskoistočnoj zemlji. Bilo je stranaca u ligi i pre Ronalda, ali nijedan igrač takvog kalibra.
Posle Ronalda stigao je Karim Benzema, a onda se klupko odmotalo. Na kraju, došao je i Nejmar, koji u El Itihadu ima nezamislive uslove.
Uz ugovor (100 miliona po sezoni) Nejmar ima kuću koja ima 25 soba, bazen dugačak 40 metara i tri saune. Petoro ljudi zaposlenih da brinu o njoj, a tu su i tri super luksuzna automobila – po jedan Bentli, Aston Martin i Lamborgini. Nejmar ima i svog vozača na raspolaganju 24 časa dnevno, a uz to i privatni avion kojim će moći da putuje bez ikakvih čekanja. Španski mediji su pisali i da su svi računi za hotele, restorane i brojne druge usluge tokom slobodnih dana biti poslati na adresu kluba i da će ih El Hilal plaćati. Možda i najslađe zarađene pare za Brazilca – društvene mreže. Po objavi, kojom promoviše Saudijsku Arabiju, Nejmar će dobiti 500.000 evra!
Evropa nije zabrinuta zbog Saudijske Arabije
Svetlu budućnost ovog projekta ne vidi ni prvi čovek UEFA, Aleksandar Čeferin. „Mislim da će ova priča trajati relativno kratko. Već sam nekoliko puta rekao da je to, po mom mišljenju, pogrešan pristup razvoju fudbala. On se ne razvija dovođenjem fudbalera koji su praktično završili karijeru u Evropi. Isto je to Kina radila pre mnogo godina, ali njihova reprezentacija ipak nije uspela ni da se kvalifikuje na Svetsko prvenstvo“, rekao je Čeferin.
Dakle, fudbal u Saudijskoj Arabiji je osuđen na propast. Ukoliko je plan samo dovoditi evropske igrače i napuniti im džepove. A deluje da Saudijci, za sada, samo to i čine.
