Kina je u prvom tromesečju prodala rekordnu količinu od 53,3 milijarde dolara državnih obveznica američkog Trezora i drugih hartija od vrednosti u pokušaju da se diverzifikuje od američke imovine.
Kineske investicije u Sjedinjenim Američkim Državama ponovo privlače pažnju investitora. Sve se dešava usred znakova da bi se tenzije između najvećih svetskih ekonomija mogle pogoršati.
„Pošto Kina prodaje i jedno i drugo uprkos činjenici da smo bliži ciklusu smanjenja kamatnih stopa Feda, trebalo bi da postoji jasna namera da se diverzifikuje dalje od američkih dolara“, rekao je Stiven Čiu, glavni strateg za azijske devizne i kamatne stope u Blumbergu.
Prema njegovim rečima, kineska prodaja američkih hartija od vrednosti mogla bi da se ubrza dok se trgovinski rat između SAD i Kine nastavlja. Posebno ako Tramp ponovo bude izabran za predsednika.
Predsednik SAD Džozef Bajden je uveo velika povećanja carina na niz kineskih uvoznih proizvoda,. Njegov prethodnik Donald Tramp rekao da bi mogao da uvede namet od više od 60 odsto na kinesku robu ako bude izabran.
Pošto Kina prodaje imovinu u dolarima, njene zalihe zlata su porasle u državnim rezervama. Učešće plemenitog metala u rezervama u aprilu je poraslo na 4,9 odsto. To je najviše prema podacima centralne banke iz 2015. godine.
„Kina i zemlje koje su bliske sa njom povećale su svoje posedovanje zlata u deviznim rezervama od 2015. godine. Zemlje u američkom bloku su ih održale uglavnom stabilnim. Ovo sugeriše da je kupovina zlata od strane nekih centralnih banaka možda bila vođena zabrinutošću zbog rizika od sankcija“, izjavila je prvi zamenik generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda Gita Gopinat.
