Godinu dana nakon što je Kina jednim birokratskim saopštenjem uspela da parališe delove globalnog automobilskog i odbrambenog sektora, zapadne zemlje ubrzano razvijaju druge opcije.
Pre nešto više od godinu dana Kina je saopštenjem svog Ministarstva trgovine uvela izvozna ograničenja na sedam retkih zemnih metala – samarijum, gadolinijum, terbijum, disprozijum, lutecijum, skandijum i itrijum, te na magnete koji ih sadrže. Potez koji je kineska diplomatija nazvala „nediskriminatornim“ ubrzo se pokazao kao jedan od najefikasnijih ekonomskih instrumenata u modernoj geopolitici.
Da bi se razumela težina tog poteza, dovoljno je nekoliko brojki. Kina kontroliše 60 odsto globalnog rudarenja magnetnih retkih zemnih metala, 91 odsto globalne rafinisane proizvodnje, a u proizvodnji trajnih magneta njen udeo dostiže 94 odsto. Od 20 strateški važnih minerala, Kina je vodeći prerađivač čak 19, sa prosečnim tržišnim učešćem od 70 odsto.
Dok je OPEK, na primer, savez suverenih država proizvođača nafte, ovde se radi o jednoj zemlji koja kontroliše praktično ceo lanac vrednosti – od rudnika do gotovog magneta.
Kina drži monopol na separaciju disprozijuma i terbijuma – minerala presudnih za trajne magnete koji podnose visoke temperature, ključnu komponentu, između ostalog, lovaca F-35, Teslinih humanoidnih robota i podmornica klase Virdžinija.
Reakcija Zapada
Reakcija tržišta bila je trenutna. Evropske cene disprozijuma i terbijuma dostigle su šestostruku vrednost u odnosu na kineske domaće cene, a mnogi proizvođači automobila u SAD, Evropi i drugde bili su primorani da smanje nivo iskorišćenosti kapaciteta.
Slučaj itrijuma bio je još dramatičniji – međunarodne cene itrijum-oksida porasle su sa oko šest do osam dolara po kilogramu početkom 2025. na između 120 i 270 dolara po kilogramu, što je rast do 4400 odsto na pojedinim tržištima.
U oktobru 2025. kontrole su proširene na još pet elemenata. Kina je potom u novembru suspendovala primenu tih novih mera na godinu dana, do 10. novembra 2026, kao deo sporazuma postignutog nakon sastanka kineskog i američkog predsednika, kojim su se obe strane povukle od niza carina i trgovinskih barijera.
Međutim, suspenzija je bila samo delimična. Aprilske kontrole na prvobitnih sedam elemenata nikada nisu suspendovane i ostaju u potpunosti na snazi. Izvoz itrijuma, disprozijuma i terbijuma i dalje je oko 50 odsto niži u odnosu na period pre uvođenja kontrola, bez konkretnog vremenskog okvira za normalizaciju. Kina je obećala da će „razmotriti“ američke zabrinutosti oko nestašica kritičnih minerala, ali ta formulacija ne utvrđuje rokove, mehanizme provere niti šta „razmatranje“ konkretno znači.
U decembru 2025. Evropska komisija je usvojila akcioni plan ReSourceEU, mobilišući do tri milijarde evra u narednih 12 meseci za strateške projekte snabdevanja, uz cilj smanjenja strateških zavisnosti za 50 odsto do 2029.
Zakon o kritičnim sirovinama postavlja ambiciozne ciljeve za 2030. – najmanje 10 odsto godišnje potrošnje iz domaće eksploatacije, 40 odsto iz prerade i 25 odsto iz reciklaže.
Dvadeset godina do samodovoljnosti
Amerikanci su, pak, najavili projekat strateške rezerve vredan 12 milijardi dolara, s ciljem stabilizacije cena i podrške proizvođačima.
Američka kompanija USA Rare Earth je na pariskom samitu „Izaberi Francusku“ objavila da će do 2030. uložiti više od 175 miliona evra u izgradnju kapaciteta za preradu retkih zemnih metala i proizvodnju magneta u Francuskoj, uz podršku francuske vlade i potencijalni direktni ulazak države.
Paradoks je što ovaj krizni trenutak možda i jeste jedini koji može pokrenuti Zapad ka ozbiljnoj diversifikaciji. Međutim, brzina odgovora ostaje otvoreno pitanje, budući da stručnjaci procenjuju da Zapad za jednu deceniju može napraviti primetan napredak, ali potpuna samodovoljnost nije realna za manje od dvadeset godina.
U međuvremenu, svaki električni automobil, svaka vetroelektrana i svaki vojni sistem koji koristi trajne magnete zavisi od odluka koje se donose u Pekingu.
