Годину дана након што је Кина једним бирократским саопштењем успела да паралише делове глобалног аутомобилског и одбрамбеног сектора, западне земље убрзано развијају друге опције.
Пре нешто више од годину дана Кина је саопштењем свог Министарства трговине увела извозна ограничења на седам ретких земних метала – самаријум, гадолинијум, тербијум, диспрозијум, лутецијум, скандијум и итријум, те на магнете који их садрже. Потез који је кинеска дипломатија назвала „недискриминаторним“ убрзо се показао као један од најефикаснијих економских инструмената у модерној геополитици.
Да би се разумела тежина тог потеза, довољно је неколико бројки. Кина контролише 60 одсто глобалног рударења магнетних ретких земних метала, 91 одсто глобалне рафинисане производње, а у производњи трајних магнета њен удео достиже 94 одсто. Од 20 стратешки важних минерала, Кина је водећи прерађивач чак 19, са просечним тржишним учешћем од 70 одсто.
Док је ОПЕК, на пример, савез суверених држава произвођача нафте, овде се ради о једној земљи која контролише практично цео ланац вредности – од рудника до готовог магнета.
Кина држи монопол на сепарацију диспрозијума и тербијума – минерала пресудних за трајне магнете који подносе високе температуре, кључну компоненту, између осталог, ловаца Ф-35, Теслиних хуманоидних робота и подморница класе Вирџинија.
Реакција Запада
Реакција тржишта била је тренутна. Европске цене диспрозијума и тербијума достигле су шестоструку вредност у односу на кинеске домаће цене, а многи произвођачи аутомобила у САД, Европи и другде били су приморани да смање ниво искоришћености капацитета.
Случај итријума био је још драматичнији – међународне цене итријум-оксида порасле су са око шест до осам долара по килограму почетком 2025. на између 120 и 270 долара по килограму, што је раст до 4400 одсто на појединим тржиштима.
У октобру 2025. контроле су проширене на још пет елемената. Кина је потом у новембру суспендовала примену тих нових мера на годину дана, до 10. новембра 2026, као део споразума постигнутог након састанка кинеског и америчког председника, којим су се обе стране повукле од низа царина и трговинских баријера.
Међутим, суспензија је била само делимична. Априлске контроле на првобитних седам елемената никада нису суспендоване и остају у потпуности на снази. Извоз итријума, диспрозијума и тербијума и даље је око 50 одсто нижи у односу на период пре увођења контрола, без конкретног временског оквира за нормализацију. Кина је обећала да ће „размотрити“ америчке забринутости око несташица критичних минерала, али та формулација не утврђује рокове, механизме провере нити шта „разматрање“ конкретно значи.
У децембру 2025. Европска комисија је усвојила акциони план ReSourceEU, мобилишући до три милијарде евра у наредних 12 месеци за стратешке пројекте снабдевања, уз циљ смањења стратешких зависности за 50 одсто до 2029.
Закон о критичним сировинама поставља амбициозне циљеве за 2030. – најмање 10 одсто годишње потрошње из домаће експлоатације, 40 одсто из прераде и 25 одсто из рециклаже.
Двадесет година до самодовољности
Американци су, пак, најавили пројекат стратешке резерве вредан 12 милијарди долара, с циљем стабилизације цена и подршке произвођачима.
Америчка компанија USA Rare Earth је на париском самиту „Изабери Француску“ објавила да ће до 2030. уложити више од 175 милиона евра у изградњу капацитета за прераду ретких земних метала и производњу магнета у Француској, уз подршку француске владе и потенцијални директни улазак државе.
Парадокс је што овај кризни тренутак можда и јесте једини који може покренути Запад ка озбиљној диверсификацији. Међутим, брзина одговора остаје отворено питање, будући да стручњаци процењују да Запад за једну деценију може направити приметан напредак, али потпуна самодовољност није реална за мање од двадесет година.
У међувремену, сваки електрични аутомобил, свака ветроелектрана и сваки војни систем који користи трајне магнете зависи од одлука које се доносе у Пекингу.
