Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović i predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež razmatrali su u sredu mogućnosti za uspostavljanje Poljoprivredne komore Srbije.
Oni su na sastanku istakli kako se ukazala potreba da se poljoprivrednim proizvođačima omogući da na jednom mestu iskažu sve svoje ideje, dobiju neophodne informacije, uputstva, kao i da razmene iskustva, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Koja bi bila uloga Poljoprivredne komore Srbije?
Tom prilikom razmotreni su i primeri dobre prakse zemalja članica Evropske unije u kojima su već obrazovane poljoprivredne komore. Istaknuto je da bi Poljoprivredna komora Srbije okupljala poljoprivredne proizvođače iz različitih oblasti te privredne grane, kao i da njihovi predstavnici mogu učestvovati u razgovorima sa Vladom Srbije i resornim ministarstvima.
“Svakodnevno se susrećemo s mnogobrojnim zahtevima poljoprivrednika i mnogi zahtevi su već ispunjeni, a neki su u razmatranju i tek treba da budu realizovani”, istakao je Martinović.
Prema njegovim rečima, uloga Poljoprivredne komore bila bi da prikuplja, sortira, a potom zahteve svojih članova dostavi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
“Glavna odlika ove komore bila bi da ona predstavlja sponu između PKS i ministarstva”, naaglasio je on. Ministar je dodao da će Poljoprivredna komora aktivno sarađivati sa predstavnicima poljoprivrednih savetodavnih stručnih službi.
Predstavnici Privredne komore Srbije iskazali su spremnost da će, nakon analiziranja i celokupnog sagledavanja prilika, aktivno učestvovati u formiranju svih neophodnih radnih tela i pružiti punu podršku u uspostavljanju Poljoprivredne komore i obezbediti svu neophodnu infrastrukturu za njeno funkcionisanje u budućnosti.
U razgovoru su ispred Ministarstva poljoprivrede učestvovali i pomoćnici ministra poljoprivrede Milica Neđić i Nenad Katanić, kao i sekretar Ministarstva Stanija Višekruna, dok su ispred Privredne komore Srbije bili savetnik predsednika Nevena Rakić i sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Nenad Budimović, prenosi Tanjug.
Da li je Srbiji potrebna poljoprivredna komora?
Srbija, sa svojim značajnim poljoprivrednim potencijalom, suočava se s brojnim izazovima u ovom sektoru. Od problema sa regulacijom tržišta do modernizacije i investicija pre svega u sisteme za navodnjavanje, profesionalizaciju poljoprivrednika i njihovu edukaciju.
Takođe mora se raditi na dodatnom jačanju konkurentnosti tako da bi snivanje Poljoprivredne komore moglo bi doneti značajne promene i koristi.
Dobra je ideja osnovati takvu instituciju
Goran Đaković, urednik Agrobiznis magazina smatra da je dobra ideja osnovati takvu instituciju ali ne misli da je PKS institucija koja bi u tom poslu trebalo da ima najznačajniju ulogu već oni zbog kojih se osniva a to su pre svega poljoprivrednici i zadruge odnosno stručnjaci u agrarno nauci.
„Osnivanje Poljoprivredne komore u Srbiji predstavlja važan korak u razvoju i modernizaciji našeg poljoprivrednog sektora. Komora bi mogla da igra odlučujuću ulogu u poboljšanju regulativa, pružanju saveta i podrške poljoprivrednicima, kao i u razvoju projekata koji će poboljšati efikasnost i konkurentnost.
Važno je da u ovaj proces budu uključeni svi relevantni akteri, uključujući vladu, poljoprivredne zadruge i stručnjake, kako bi komora mogla da odgovori na stvarne potrebe poljoprivrednika i doprinese njihovom uspehu.“
Poljoprivredna komora može pružiti svobuhvatnu podršku poljoprivrednicima
Poljoprivredne komore su institucije koje mogu pružiti sveobuhvatnu podršku poljoprivrednicima. One igraju ključnu ulogu u razvoju i usklađivanju politika, kao i u pružanju stručne obuke i saveta o najboljim praksama, novim tehnologijama i metodama upravljanja.
Komora bi mogla predstavljati interese poljoprivrednika u pregovorima sa vladama i drugim organima, raditi na poboljšanju uslova rada i prikupljati i analizirati podatke koji su od vitalne važnosti za donošenje odluka i planiranje politika.
Pored toga, pružanje pomoći u razvoju projekata i infrastrukture moglo bi značajno unaprediti efikasnost i konkurentnost poljoprivrede. Značaj struke u formiranju Poljoprivredne komore je od najvećeg značaja.
Uključivanje stručnjaka i poljoprivrednih udruženja u proces osnivanja i funkcionisanja komore obezbedilo bi da komora odgovori na stvarne potrebe poljoprivrednika i da se prilagodi dinamičnim promenama u sektoru.
Kakva bi mogla biti uloga komore kada su u pitanju subvencije?
Poljoprivredna komora može igrati ključnu ulogu u podeli subvencija, kao što pokazuje primer iz Nemačke. U ovoj zemlji, komora aktivno učestvuje u procesu raspodele subvencija tako što pruža stručnu podršku poljoprivrednicima, pomaže u popunjavanju prijava i savetuje o tome kako da najbolje iskoriste dostupne fondove.
Osim toga, komora sarađuje sa vladinim institucijama u izradi kriterijuma za raspodelu sredstava, osiguravajući da oni budu fer i usmereni na prave potrebe.
Kada je Nemačka uvela program subvencija za održivu poljoprivredu, komora je imala važnu ulogu u svim fazama ovog procesa. Pored toga, komora je pratila upotrebu dobijenih subvencija i prikupljala povratne informacije od poljoprivrednika, kako bi budući programi bili još uspešniji.
Norveška Poljoprivredna komora: Primer dobre prakse za Srbiju
Poljoprivredna komora Norveške predstavlja uspešan model koji Srbija može da sledi u osnivanju svoje komore. Osnovana sa ciljem da podrži poljoprivrednike i unapredi sektor, ova komora igra ključnu ulogu u razvoju poljoprivrede.
Komora aktivno predstavlja interese poljoprivrednika pred državnim vlastima i učestvuje u kreiranju politika.
Pruža obuku i obrazovanje poljoprivrednicima o novim tehnologijama i metodama upravljanja, što pomaže u prilagođavanju i unapređenju praksi. Takođe, podržava projekte koji poboljšavaju konkurentnost i održivost poljoprivrede, kao i prikuplja podatke za informisano donošenje odluka.