Početna » Društvo » Kako sačuvati mentalno zdravlje

10 saveta kako da unapredite vaše mentalno zdravlje

Kako sačuvati mentalno zdravlje

Mentalno zdravlje je podjednako bitno kao i fizičko zdravlje. Da bismo vam pomogli sa svakodnevnim stresom i izazovima, nudimo vam 10 saveta za poboljšanje vašeg mentalnog zdravlja.

Termin mentalno zdravlje se odnosi na vaše opšte psihičko blagostanje i predstavlja ključ balansa savremenog čoveka. Uključuje način na koji osećate sebe, kvalitet vaših odnosa i vašu sposobnost da upravljate svojim osećanjima i nosite se sa poteškoćama.

Svaki peti građanin Srbije doživi mentalnu bolest

Svako može da doživi mentalne ili emocionalne zdravstvene probleme – i tokom života, mnogi od nas će. Prema Centru za bolesti zavisnosti i mentalno zdravlje, svaki peti građanin Srbije doživi mentalnu bolest u bilo kojoj godini. A do trenutka kada napuni 40 godina, svaka druga osoba ima ili je imala mentalnu bolest.

Iako nisu zamena za savete ili negu kvalifikovanih zdravstvenih radnika (pogledajte kraj članka za programe i resurse), ovi saveti vam mogu pomoći da podignete svoje raspoloženje, postanete otporniji i više uživate u životu.

1. Ostvarite društvene konekcije , prioritetno licem u lice

Telefonski pozivi i društvene mreže imaju svoje mesto, ali malo stvari može da pobedi moć kvalitetnog druženja licem u lice koje vam daje energiju, ublažuje stres i podiže raspoloženje. Prethodnih godina, Kovid- 19 je značajno ograničavao ovu priliku, ali kako su ograničenja postala prošlost, ovo bi mogao biti odličan trenutak za ponovno uspostavljanje ličnih interakcija.

Ostanite aktivni

Ostati aktivan je podjednako dobar za mozak koliko i za telo. Redovne vežbe ili aktivnosti mogu imati veliki uticaj na vaše mentalno i emocionalno zdravlje, ublažiti stres, poboljšati pamćenje i pomoći vam da bolje spavate.

Razgovarajte sa nekim

Razgovarajte sa prijateljima. Ako ste zabrinuti, pod stresom ili vas okupiraju brige, deljenje ovoga sa nekim kome je stalo do vas, jedan je od najefikasnijih načina da umirite svoj nervni sistem i ublažite stres. I obrnuto: ponekad slušanje drugih kao vid znaka podrške, može vam pomoći da razvijete širu perspektivu. Važno je da se obe strane osećaju prijatno da dele i čuju svoje misli, a ako brige prevazilaze ovo, razmislite o razgovoru sa profesionalcem (pogledajte programe i resurse na kraju članka).

Apelujte na svoja čula

Da li se osećate smireno kada slušate pesmu koja vas ohrabruje? Da li vam stiskanje lopte za stres pomaže da se osećate usredsređeno? Da li provodite slobodno vreme u prirodi i uživate u njenim zvucima? Boravak i šetnja u prirodi će vam pomoći da se se aktivira vaš hormon oksitocin koji će učiniti da se osećate mnogo opuštenije.

Uvedite u svoju dnevnu rutinu „praksu opuštanja“

Šetnja, trening snage, druženje i molitva duboko mogu pomoći u smanjenju ukupnog nivoa stresa. Pokušajte da napravite balans između telesnog i duhovnog jer smo mi ljudi psihosomatska bića.

Neka vam odmor i duhovni aspekat života budu od velike važnosti

Svi možemo biti krivi što smo „previše zauzeti“ da bismo imali malo odmora, ali slobodno vreme je neophodno za emocionalno i mentalno zdravlje. Odvojite malo vremena da se opustite, razmislite i obratite pažnju na pozitivne stvari tokom svog dana – čak i na male stvari. Zapišite ih ako možete, jer ih je lako zaboraviti.

Jedite zdravu hranu

Jedite zdravu hranu kako za telo tako i za mozak, kako biste ublažili skokove insulina koji često remete naše raspoloženje tokom dana.

Namirnice koje mogu podržati vaše raspoloženje uključuju pasulj, mahunarke (npr. sočivo), masnu ribu bogatu omega-3, orasi (npr. orasi, bademi, indijski oraščići i pistaći), junetina, tamno lisnato povrće (npr. spanać, kelj i Brisel klice) i voće (npr. borovnice i kupine). Takođe je utvrđeno da je tamna čokolada potencijalno korisna za mentalno zdravlje. Za najbolji savet o ishrani i ishrani, razgovarajte sa stručnim licem.

Ne štedite na spavanju

Važnije je nego što mnogi ljudi misle. Spavanje je najbolji način našeg tela i uma da se napunimo i podmladimo. Jedan od načina da bolje zaspite je da napravite pauzu od stimulacije ekrana — TV-a, telefona, tableta ili računara barem dva sata pre spavanja. Umesto toga, razmislite o čitanju ili slušanju opuštajuće muzike. Zamračite prostoriju u kojoj spavate i ugasite električne uređaje pre spavanja.

 Pronađite svrhu i smisao

Ovo je drugačije za svakoga, ali pronalaženje svrhe u vašem danu je veliki faktor za dobro mentalno zdravlje. Možete pokušati nešto od sledećeg:

-Uključite se u posao koji vam daje osećaj vrednosti i korisnosti.
-Investirajte u odnose i provedite kvalitetno vreme sa ljudima koji su vam važni.
-Volontirajte, što vam može pomoći da obogatite svoj život i učiniti vas srećnijim.
-Pronađite načine da brinete o drugima, koji mogu biti podjednako korisni i značajni koliko i izazovni.
-Razmislite o jednom dobrom delu ili gestu koje bi trebalo da uradite svakog dana.

Potražite pomoć ako vam je potrebna

Ako je vama ili voljenoj osobi potrebna podrška, na raspolaganju su vam mnogi programi i resursi:

Psihocentrala–https://www.psihocentrala.comCrnogorska 2/16, Savski Venac, Beograd; Telefon: 064 2288885; Email: kontakt@psihocentrala.com

Centar Srce – www.centarsrce.org  Telefon: 0800-300-303; Email: vanja@centarsrce.org

Radno vreme je od 15 do 23, svi pozivi su anonimni i pomoć je besplatna.

Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević – Višegradska 26, Beograd; Centrala 011/3636400; www.lazalazarevic.rs
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva – Telefon: 011/7777000; Svi pozivi su anonimni.

Centar za mentalno zdravlje (besplatno, bez uputa i knjižice) – Beograđanka (20.sprat), Masarikova 5, Beograd; svakog radnog dana od 9 do 18 časova ; 011/ 3612-467; 064/8652520

Institut za mentalno zdravlje –Milana Kašanina 3 (Palmotićeva 37), Beograd; telefon: 011/3307 500; (Radno vreme od 8 do 14 za prve preglede), Paunova 2- za lečenje bolesti zavisnosti u adolescenciji (15-24 god.)i kod odraslih; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555;. Bez prethodnog zakazivanja( moguće elektorsnko zakazivanje kod izabranog lekara u Domu Zdravlja),  www.imh.org.rs

Klinika za psihijatriju KCS – Pasterova 2, Beograd; tel. 011/3662090; www.kcs.ac.rs

Klinika za bolesti zavisnosti – Teodora Drajzera 44, Beograd; 011/3671429; www.drajzerova.org.rs

KBC „Dragiša Mišović“ – Heroja Milana Tepića 1, Beograd; 011/3630600; Za mlade od 15- 24 godina i za odrasle; www.dragisamisovic.bg.ac.rs

Prevod i priprema: Redakcija Kompas info
Povezani članci:

Portal Kompas Info posebnu pažnju posvećuje temama koje se tiču društva, ekonomije, vere, kulture, istorije, tradicije i identiteta naroda koji žive u ovom regionu. Želimo da vam pružimo objektivan, balansiran i progresivan pogled na svet oko nas, kao i da podstaknemo na razmišljanje, diskusiju i delovanje u pravcu boljeg društva za sve nas.