U smiraj dana, tiho zujanje pčela koje se vraćaju u košnice čuje se na imanju Zlatomira Tomića u selu Jarkovcu, u srcu Banata. Tomićeva porodica proizvodi med već više od 60 godina. Ali ovaj pčelar kaže da mu je u poslednje vreme „sve teže da opstane na tržištu“.
„Klimatske promene su dovele do smanjenja broj pčela, pa proizvodimo manje meda. A i to što napravimo, sve teže prodajemo zbog falsifikata, koji su jeftiniji od naših proizvoda“, priča Tomić za BBC na srpskom.
Ovo je globalni problem, jer je med „jedna od najfalsifikovanijih namirnica na svetu”, kaže Dušanka Opsenica, profesorka Hemijskog fakulteta u Beogradu.
„Lako se falsifikuje, a prevara se teško otkriva”, objašnjava za BBC na srpskom.
Podaci za Srbiju
Čak 88 odsto meda na tržištu Srbije ne zadovoljava kriterijume autentičnosti. Pokazuju ovo podaci Pokreta potrošača za kvalitet hrane, koji je 2023. sproveo prvo nezavisno istraživanje srpskog tržišta.
Javno dostupnih zvaničnih podataka nema.
„Problem je što najveći deo lažnog meda, koji se plasira na tržište, dolazi od registrovanih firmi otkupljivača meda i preprodavaca”, kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), što se poklapa sa nalazima istraživanja Pokreta potrošača.
Situacija je nešto bolja u Evropskoj uniji. EU je drugi najveći proizvođač meda na svetu, posle Kine. Kao najveći problem, Evropska komisija je označila uvozni med, jer je falsifikovano čak 46 odsto proizvoda koji dospeju na evropsko tržište, pokazala je analiza iz 2022. godine.
U Srbiji ima oko 1,6 miliona košnica, oko 20.000 registrovanih pčelara i više do 50 kompanija koje otkupljuju, pakuju i preprodaju med, podaci su SPOS-a. Proizvođači su dužni da kontrolišu kvalitet hrane pre plasiranja na tržište, navode iz Ministarstva poljoprivrede.
„Odgovornost proizvođača je da hrana bude pravilno deklarisana i da potrošači ne budu obmanuti u pogledu sastava i kvaliteta hrane“, dodaju.
Međutim, nema odgovora na pitanje da li postoje zvanični podaci o udelu lažnog meda na tržištu hrane u Srbiji.
Šta je razlika između pravog i lažnog meda?
Med je jedinstvena namirnica po tome što je istovremeno „biljnog i životinjskog porekla”, kaže profesorka Opsenica.
„Mešavina je biljnog nektara i izlučevina insekata, a prave ga pčele i biljne vaši”, dodaje.
Med ima i treću vrstu sastojaka koji nastaju „skladištenjem meda u pčelinjem saću”, poput proteina, minerala i drugih hemijskih supstanci, naglašava.
Tako nastaje mnogima omiljena namirnica slatkog ukusa i specifičnog mirisa.
„Od davnina, med nije samo hrana nego i lek koji se koristi u prevenciji raznih bolesti, ili kao dodatak terapiji”, kaže Opsenica.
Ima antiupalno i antibakterijsko dejstvo i pomaže zarastanje rana, naglašava. Međutim, sastojci koji imaju lekovito svojstvo mogu da se pronađu samo u pravom medu.
„Radi se o specifičnim antioksidansima kojih nema u šećernim sirupima, a koji se najčešće koiriste za falsifikovanje meda”, ukazuje Opsenica.
Kako se falsifikuje med?
Postoji nekoliko načina da se falsifikuje med, objašnjava Opsenica.
„Najčešće se u prirodni med dodaje šećerni sirup, a ima i primera kada se pčele hrane šećernim sirupom, umesto da oprašuju biljke”.
Takođe, u med se ponekad dodaju veštačke boje. Međutim, lažni med „nije moguće prepoznati na oko”.
„Nažalost, potrošači su nemoćni da se sami zaštite. Ni izgled, ni ukus, ni miris ne odaju prevaru”, kaže Opsenica.
U Srbiji je sastav meda propisan Pravilnikom o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda.
„Falsifikat se otkriva isključivo laboratorijskim analizama. One mere da li med zadovoljava kriterijume propisane pravilnikom”, kaže Opsenica.
Poslednji put je izmenjen 2015. godine, ali stručnjaci i pčelarska udruženja i dalje imaju primedbe na pravilnik.
„U njemu se pominju razne vrste meda, ali nisu za sve precizno utvrđeni standardi, što omogućava da svašta stigne na tržište.
„Isti problem postoji i u Evropskoj uniji”, kaže Opsenica.
Pekarski med
Savez pčelarskih organizacija Srbije zamera što je pravilnikom omogućeno da se na tržište plasira takozvani „pekarski med” za industrijsku upotrebu, naglašava Živadinović.
Pekarski med se u Evropskoj uniji prodaje od 2001. Tada je usvojena Direktiva o medu koja je omogućila da se „med lošeg kvaliteta koristi u prehrambenoj industriji”, dodaje.
„Pekarski med po zakonu mora biti pravi med, koji je zbog neadekvatnog čuvanja ili tretmana izgubio deo kvaliteta pa se moze koristiti samo u pekarskoj industriji, a nikako za konzumiranje”, objašnjava Živadinović.
Međutim, kako tvrdi, „dešava se da pojedine firme plasiraju neispravan med i lažno ga deklarišu kao pekarski”.
Dosadašnje kontrole pekarskog meda, koje je sprovela Veterinarska inspekcija, pokazale su da „postoje odstupanja“ od zadatih standarda , kažu iz Ministarstva poljoprivrede.
„Za deo uzoraka nije bilo moguće potvrditi da je reč o medu i pekarskom medu kao prirodnoj supstanci poreklom od medonosne pčele“, navodi Ministarstvo.
„Laboratorijske metode kojima bi se pouzdano moglo utvrditi da med nije med, rade se u skladu sa preporukama Evropskog parlamenta“, dodaju.
Živadinović ocenjuje da „ni Srbija, ni Evropska unija trenutno nemaju efikasan način kontrole kvaliteta meda”.
„Postoje razne akreditovane metode za ispitivanje. Ali ne postoji jedna univerzalna, koja bi otkrila sve vrste prevara”, objašnjava.
U Srbiji je za kontrolu kvaliteta meda zadužena Veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
