Dolaskom tehnologije svet se prilično promenio. Tempo života je postao brži, informacije prebrzo putuju, a edukacije nam nikada nisu bile dostupnije.
Dobar deo života smo proveli učeći u klupama, upijajući informacije i pripremajući se da iste primenimo u realnom svetu nakon završetka obrazovanja. Međutim, mnogo poslova je dobilo dinamičan karakter i ono što smo naučili danas, može lako da bude neprimenljivo za dva meseca u našem poslu.
Veštačka inteligencija, postala je virtuelna sekretarica i od velike pomoći u mnogim poslovima. Međutim, da li će ona zameniti nastavnike i profesore u učionicama?
U malo opremljenijim školama u Kini, roboti su postali sastavni deo jednog odeljenja i desna ruka kako profesora, tako i đaka. Veštačka inteligencija im pomaže u prevođenju tekstova sa drugih jezika, rešavanju zadataka iz matematike itd. Neke škole su čak uvele i tehnologiju prepoznavanja lica kako bi socijalni radnici pratili koliko su njihovi đaci aktivni. A da li će veštačka inteligencija u potpunosti zameniti profesore, ostaje nam da vidimo u budućnosti.
Kovid -19 dodatno je ubrzao perspektivu i prizmu modernog obrazovanja. Iako su onlajn kursevi i pre pandemije počeli da dobijaju na popularnosti, do njihove ekspanzije je ipak došlo u ovom periodu. Samim tim su i škole u i veliki svetski univerziteti morali da se prilagode ovakvoj situaciji. Iako mnogi ne smatraju onlajn edukacije relevantnim, sigurno je da veći broj stanovnika planete Zemlje može da se edukuje i dobije kvalitet obrazovanja koji mu nije bio dostupan do samo pre 10 godina, pogotovo oni iz ruralnijih predela.
Čak i ljudi koji žive u gradovima, više ne moraju da žrtvuju svoje poslovne obaveze i rasporede da bi pohađali neku edukaciju. Sve nam je postalo dostupno na klik, a još lakše i pojavom edukacionih platformi kao što su EdX, Coursera, Udemy i druge platforme na kojima se mogu naučiti mnoge stvari, prvenstveno jako tražene,digitalne veštine. Ova platforme su koncipirane tako što možete slušati ono što vas zanima kada god hoćete, a kursevi se redovno nadopunjavaju prateći trendove i dešavanja u digitalnom svetu. U poslednje vreme su postali popularni i kursevi poznatih umetnika, kao što je npr. Master-klas snimanja filmova kod Martina Skorcezea, kreativno pisanje sa Margaret Etvud ili kurs tenisa kod Serene Vilijams.
Srednje škole kao mali fakulteti
Sve veći broj srednjih škola u Evropi i Americi ima tendenciju da na neki način postanu mali fakulteti ili mali koledži. Oni koji pohađaju srednje škole, na lakši način će biti povezivani sa poslodavcima i moći će da implementiraju u posao veštine koje već poseduju. Na ovaj način će se izbeći pripravništvo ili probni rad koji često nisu produktivni ni za onog koji rada,a ni za poslodavca. Ovo može biti ključ usporavanja recesije i od velike važnosti za idući ekonomski rast.
Virtuelna realnost i proširena stvarnost
Virtuelna realnost i proširena stvarnost su dva oblika proširene stvarnosti koja postaju sve važnija u obrazovnim sistemima. VR omogućava korisnicima da zakorači u virtuelni svet, kao na primer da se nađemo usled bitke kod „Staljingrada“ i doživimo istoriju sopstvenim očima. . Drugi slučajevi upotrebe koji će rasti u popularnosti tokom 2023. uključuju virtuelne učionice, koje omogućavaju daljinsko učenje i aktivnosti na času a da fizički nismo prisutni na istom. U obuci u zdravstvu, VR se već koristi za sve intervencije, od omogućavanja studentima medicinskih sestara da iskuse pružanje hitne pomoći do obučavanja lekara za izvođenje operacija.
Proširena stvarnost i dalje zahteva uređaj (npr. telefon, sto ili slušalice), ali se razlikuje od VR, jer uključuje nametanje kompjuterski generisanih slika na ono što korisnik zapravo vidi. Ovo je moguće zahvaljujući algoritmima kompjuterskog vida koji analiziraju slike snimljene kamerama u slušalicama. U školama postaju dostupni udžbenici proširene stvarnosti koji sadrže slike i modele koji „ožive“ kada se gledaju kroz kameru pametnog telefona, omogućavajući učenicima da bliže, dublje pogledaju bilo šta, od drevne egipatske arhitekture do unutrašnjeg funkcionisanja ljudskog tela. Muzeji i lokacije od istorijskog ili naučnog interesa takođe sve više dodaju AR svom okruženju i eksponatima kako bi stvorili impresivniji ugođaj svojim posetiocima, odnosno učenicima.
Veštine komunikacije, timskog rada i kreativno razmišljanje (socijalne veštine)
Ove veštine, za razliku od tehničkih veština, kao što su matematika, fizika i kompjutersko programiranje, sve više dobijaju na značaju u 2023. godini. Pod ove veštine spadaju još i: veštine pregovaranja, marketinga na društvenim mrežama, upravljanje projektima i poznavanje ljudske psihologije. One postaju od krucijanog značaja za razvitak korporacija ali i manjih firmi, jer veštačka inteligencija relativno lako rešava probleme tehničkih stvari i malo je verovatno da će ih mašine zameniti u skorijem periodu. To znači da će one sve više tražiti tražiti na tržištu rada.
