U Rusiji, a i šire, sve su rasprostranjenije tzv. pravoslavna psihologija i pravoslavna psihoterapija, dok su stručnjaci iz ovih oblasti toliko postali traženi da ih sve češće angažuju crkve, kao i televizije.
O čemu je reč?
Dok sam živeo u studentskom domu, neko je dovitljivo definisao Bogoslovski fakultet kao Filozofski fakultet sa prisustvom Boga; isto tako bi se za pravoslavnu psihologiju moglo reći da je u pitanju psihologija sa prisustvom Boga. O ovoj temi pišu psiholozi, psihoterapeuti, ali i sveštena lica.
U tom pogledu, kod pravoslavnih čitaoca vladaju podeljena mišljenja, pa će tako jedni reći da je u pitanju izuzetna potpora veri, dok će drugi, konzervativniji, govoriti da je reč o Nju ejdžu za pravoslavno tržište.
Rekao bih da ne treba biti isključiv u davanju ocene, te da se situacija razlikuje od autora do autora, sa naglaskom na to da, po mom sudu, nema bolje psihoterapije od svetootačke literature.
O SEMENIKOVOJ KNJIZI ,,UPRAVLJANJE EMOCIJAMA”
Nedavno sam u knjižari Beseda, u Novom Sadu, razgledao knjige (gle čuda!), i u onoj silnoj gomili, a izbor je zaista veliki, za oko mi je zapala knjiga koja se potpuno razlikovala od ostalih, kako po naslovu, tako i po izgledu korica. Radi se o Upravljanju negativnim emocijama, autora Dmitrija Semenika, pravoslavnog psihologa, a u izdanju izdavačke kuće Riznica.
Tokom višegodišnjeg postojanja Mentalnog Higijeničara, uverio sam se da ljudi vode ozbiljne psihičke borbe, a ja bih rekao da je reč o, iznad svega, duhovnim borbama, no to je posebna tema. Ovo sam zaključio na osnovu toga što su tekstovi i objave koji govore o usamljenosti, praznini, lošem raspoloženju i negativnim emocijama po pravilu izuzetno zapaženi.
To, s jedne strane, govori da ljude muče ti problemi, što je lošija strana priče, a bolja je što, tražeći takav sadržaj, pokazaju želju za borbom i izbavljenjem, tragaju za rešenjem i koprcaju se u ovom beskrajno usložnjenom životu modernog čoveka.
Semenik je sadržinu knjige zamislio na interesantan i fer način, o čemu govori njen obim od samo stotinak strana. Može se reći da u njoj skoro pa da nema suvišnih delova i bespotrebnih razglabanja.
„Iza svake emocije se nalazi konflikt sa samim sobom“
Autor na samom početku definiše neke osnovne pojmove, a zatim izdvaja najrasprostranjenije emocije (njih 34), da bi u nastavku svaku od njih posebno analizirao, i to na taj način što prvo nudi pitanja za otkrivanje emocije, zatim razmatra samu emociju, njene uzroke i načine ispoljavanja, a potom navodi savete i rešenja.
Semenikova teza je da je kod ljudi rasprostranjena zabluda da su sve emocije prirodne i da se sa njima ništa ne može učiniti, zbog čega i pozitivne i negativne emocije smatraju neodvojivim delovima ličnosti.
One su apsolutno odvojive, što se ne može reći za njihove uzroke — oni se, pre svega, nalaze u čoveku. Iza svake negativne emocije, piše Semenikov, krije se konflikt sa samom/samim sobom, a to umnogome važi čak i za situacije kao što su gubitak posla, konflikt sa čovekom (izdaja), pa, kako to psiholog smelo tvrdi, i smrt bliske osobe.
Po njemu, srećni su oni ljudi koji nauče da upravljaju emocijama, a na putu učenja te veštine nalazi se i ova knjiga.
Negativna osećanja nisu čovekova prirodna reakcija na negativne okolnosti
Ona se javljaju samo u slučaju njegovog određenog unutrašnjeg nesavršenstva.
U čemu je smisao negativnih emocija, te duševne, duhovne i psihičke boli koja čoveku daje naznake pakla, ako u njemu vidimo, poput Dostojevskog, odsustvo ljubavi, odnosno nemogućnost voljenja, i sveopštu prazninu?
Njihov je smisao u tome da čovek shvati svoje unutrašnje probleme, bez čega nema govora o rešavanju istih. Kao što nas bol nagoni da se lečimo, tako negativne emocije svesnog i savesnog čoveka nagone da ustane protiv svojih nesavršenstava i usmeri se direktno ka centru problema.
Negativne emocije i samospoznaja
Ako dobro razmislimo, shvatićemo da su negativne emocije dragocen mehanizam naše samospoznaje i samousavršavanja.
Odakle početi? Kako stupiti u borbu? Praštanjem! Kome? Sebi! Da, negativne emocije su — negativne, no dodamo li na sve to i osećaj krivice, ostaćemo paralisani, bezvoljni i slabi. Postoji još jedna stvar, bliska praštanju sebi, a to je prihvatanje sebe.
No, nije tu reč o samoprihvatanju kako to čine ljudi prepuni sebe, čiji prenapumpani ego nema granice, i koji smatraju da su savršeni, odnosno poriču prisustvo bilo kakvih mana.
Da se ne bi napravila greška i primenilo ovakvo tumačenje samoprihvatanja, u knjizi postoji čitavo jedno poglavlje posvećeno tome, gde autor pravi razliku između prihvatanja i neprihvatanja sebe, traži korene neprihvatanja i pravi razliku između prihvatanja sebe i vrednovanja sebe; na kraju poglavlja navedene su metode koje će pomoći pojedincu da prihvati sebe.
Od emocija kojima se autor bavi, a rekli smo već da ih je 34, glavno mesto zauzimaju one koje se i u pravoslavnom hrišćanstvu najčešće navode, poput gordosti, zavisti, osuđivanja i drugih. Obraćajući se vernicima, kao potencijalno najbrojnijim čitaocima, autor koketira i sa neverujućim ljudima, nudeći im koncepte i pojmove koji su njima najvažniji, kao što je to za vernike Bog.
To bi mu verovatno mnogi zamerili, reklo bi se isti oni koji pokojnom akademiku Jerotiću zameraju blag, pomirljiv i prijateljski odnos prema drugim religijama (uključujući i ateizam).
Zaključak
Upravljanje emocijama je knjiga izuzetno zanimljivo organizovane sadržine, koncizna je, konkretna i na samo stotinak strana nudi nam značajne praktične metode za konstruktivnu i plodnu samoanalizu, sa rešenjima koja mogu biti korisna. Radi se o knjizi kojoj se treba vraćati čim osetimo da se u nama javila konkretna negativna emocija.
Opet naglašavam: na osnovu višegodišnjih traganja i borbi, smatram da je za duhovno i psihičko stanje, iako to nije preterano popularno danas, najkorisnije čitati svetootačku literaturu i živeti u skladu sa onim što se tamo može pročitati (a osnov svih tih dela nalazi se u Jevanđeljima). Kada bi mi neko postavio ili-ili dilemu, sigurno bih toj literaturi dao prednost u odnosu na knjige poput Semenikove, ali kako te dileme nema, preporučujem svima da pokušaju da pronađu naslov koji je bio tema ovog prikaza — siguran sam da neće škoditi.
Đorđe Spasić – Mentalni higijenčičar
