U selo se vraćaju mladi, obrazovani i preduzimljivi entuzijasti. Neki se odlučuju za posao s malinama, drugi prave brašno od voća, sok iz lista ječma, sir s lekovitim biljem .
U valjevskom i šabačkom kraju u poslednje vreme sve više je mladih koji se po završenom školovanju vraćaju na dedovinu. Nastoje da stečeno znanje i praktično primene i tako obezbede prihode za svoju porodicu.
Najčešće se opredeljuju da voću i povrću, malinama, šljivama, kupinama, mesu, medu, lekovitom bilju i mleku iz svog domaćinstva doradom i preradom uvećaju vrednost, a tržištu ponude nove proizvode.
Lepo i teško u malinjaku i pčelinjaku
Želja da se vrati na dedovinu u planinsko selo Brezovice, na padinama Povlena, nikad nije napuštala četrdesetogodišnjeg Budimira Savića, diplomiranog ekonomistu. Nije mogao da se pomiri s tim da desetak hektara obradivog zemljišta zaraste u korov i tako vrata dedovine ostanu zatvorena.
U malinjaku s Milicom, životnom saputnicom, uz pomoć nekoliko komšija bere mirisne plodove maline sorte „vilamet”:
„Berem malinu na 70 ari. Rod je prosečan, ne onakav kakav sam očekivao, jer su mrazevi učinili svoje. Nabraću oko pet tona. Radi se o organskoj proizvodnji zahvaljujući čemu za svaki kilogram dobijem po 300 dinara. Pre dve godine otkupna cena bila je dvostruko veća, pa su tako mnogi meštani preko noći postali milioneri“, kaže Savić.
Budimir je već odlučio da malinjak proširi za 30 ari. Dodatni prihod našli su i u pčelarenju. Imaju više od sto košnica. Pčele u malinjaku i na livadama imaju dovoljno hrane za pašu pa je i taj prihod, uz malinu, postao značajan. Ako i ne proda med, može da ga čuva u buradima, ako treba i hiljadu godina.
– Nemamo nameru da idemo iz sela, iz ove lepote iz čistog vazduha. Imamo svega dovoljno i može skromno da se živi, pa čak i da se „skokne” do mora ili preko granice. Podršku kada je u pitanju pčelarenje, dobijamo i od države, nekoliko hiljada dinara po košnici, što je dovoljno za održavanje legla. Žao mi je što se sporo udružujemo, makar mi, mladi proizvođači, kako bi lakše i bolje plasirali svoje proizvode ‒ kaže nam Budimir držeći za ruku desetogodišnjeg sina Vujadina.
Dimljeni sir po maminom receptu
U selu Donja Bukovica kod Valjeva tridesetogodišig Aleksandar Tadić se, po završetku Više ekonomske škole, vratio na dedovinu da pomogne roditeljima Draganu i Radi koji su poznati po proizvodnji mlečnih proizvoda.
„Pokušao sam da se zaposlim u nekom preduzeću u Valjevu i okolini. Nije mi se to svidelo iz više razloga. Jedan od njih je da mi zaradu nisu isplaćivali na vreme, drugi su me ucenjivali dajući pola zarade „na ruke”, a ostalo preko računa. Izračunao sam da mi je bolje da se vratim na svoj posed i pomognem roditeljima. Neću se obogatiti, ali mogu lepo da živim od prihoda koje ostvarujem ‒ uveren je Aleksandar.
On sada svakodnevno prerađuje više od 300 litara kravljeg mleka koje proizvodu u njihovom domaćinstvu:
„Opredelili smo se za proizvodnju dimljenog, polutvrdog sira koji spremamo po recepturi moje majke uz savet stručnjaka prehrambene tehnologije. Pravimo sireve s dvadeset vrsta lekovitog bilja i začina, počev od belog luka i peršuna, preko susama i kima, mirođije, sremuša, kurkume, brusnice, suve šljive, pistaća, oraha, zatim od vrganja, maslina i duvan čvaraka“, kaže.
Sada sve proizvode ručno izrađuju, ali se nadaju da će do sledećeg leta izgraditi manju savremenu mlekaru i u njoj prerađivati više od dve hiljade litara mleka dnevno. Računaju na pomoć države kroz programe zapošljavanja mladih preduzetnika.
Svu proizvedenu količinu sira Aleksandar brzo rasproda. Za postignute domete u poljoprivrednoj proizvodnji i pripremi hrane Aleksandru je ovih dana stiglo priznanje Zadružnog saveza Srbije za etno brend.
Aleksandar kada završi s dnevnim obavezama nađe vremena za odmor, da pogleda neki film, a najčešće zaspi uz knjigu naučne fantastike. Kad poželi skokne do Valjeva, Koceljeve ili Šapca da se vidi s drugovima.
Prihod od ječma i spelte
U selu Kotešica posetili smo domaćinstvo bračnog para Dobrivojević, Zorice i Petra koji su se odlučili za proizvodnju prirodne hrane. I to na Zoričinoj dedovini. Oni iz lista mladog ječma i spelte, stare sorte pšenice, proizvode zeleni sok koji, kako tvrde, čini čuda i pomaže očuvanju zdravlja organizma, a sve po receptu japanskog lekara Jošihide Hagivare.
Do zelenog soka biljaka dolaze tako što njihovo seme klija na vodi, bez zemlje i bez hemije desetak dana. Kada trava izraste do 10 centimetara dužine, ona se seče, iscedi se sok i daje se na liofilizaciju gde su sačuvani svi minerali, vitamini i enzimi. Uz zdravstvenu kontrolu sok i prah biljaka se isporučuje na tržište.
Dobrivojevići trenutno prerađuju više od hiljadu kilograma ječma i spelte. Nedavno su nagrađeni na Ukus festu u Beogradu za najbolji ukus veganske hrane.
Brašno od voća iz Mačve
U drugom kraju, u plodnom mačvanskom selu Ševarice, kod Bogatića, lako smo pronašli domaćinstvo Slaviše Joldića. Još pre nekoliko godina on je prekinuo studije na Muzičkoj akademiji, jer, kako kaže, u tim vodama nije našao sebe na najbolji način. Vratio se u rodnu Mačvu i na imanju svog deda Mila zasnovao sopstveno gazdinstvo.
‒ Dosadilo mi je da se nadmećem s nakupcima i prodajem svoje proizvode budzašto. Znao sam da je jedno od rešenja prerada voća. Odlučio sam da od voća, pre svega maline, jabuke, kupine, jagode, proizvodim brašno koje je sačuvalo sve vitamine, minerale i hranljive sastojke, kao da svaki dan jedemo sveže voće. Tako dobijeno brašno lako se čuva, skladišti i traje mnogo duže od svežeg voća.
Tako Slaviša uspeva da uveća vrednost svojih proizvoda. Posle sušenja voće melje u posebnom mlinu, konstruisanom za tu namenu i polako osvaja tržište. Brašno se koristi kao dodatak bilo kom jelu ili kao osvežavajući napitak. U brašno se ne dodaje aroma, boje i šećeri, pa ga mogu koristiti i oni koji boluju od raznih hroničnih bolesti. Proizvodnja, naravno, nije jeftina: za kilogram brašna potrebno je do 12 kilograma svežeg voća.
Za ostvarivanje ove proizvodnje koja je novina na tržištu, Joldić je dobio i pomoć iz državne kase preko Fonda za razvoj i pomoć mladim preduzetnicima. Otkriva da se sprema i za proizvodnju brašna od viljamovke, čuvene sorte kruške i muskatne tikve.
